Uz jutarnju kafu, draga me je zamolila da donesem zeleniš za supu sa pijace. Korak po korak i Detelinarska pijaca je tu. Pijaca je centar dešavanja, veoma pogodna za komšijsko čavrljanje ili ko što bi neki rekli čuje se vox populi. Nekadašnja slika o pijačarima se izmenila. Sada su prodavci robe na pijaci uglavnom uspešni proizvođači robe koju prodaju, mali je broj preprodavaca, kvalifikaciona struktura je na veoma zavidnom nivou i može se meriti sa nekim Visokoškolskim ustanovama. Uz tezge se mogu videti članovi celih porodica, tako reći, porodični biznis je uzeo maha.
Od jedne do druge tezge uz lagani razgovor sa prodavcima, a i prijateljima koji su došli po dnevnu dozu vitamina, saznao sam da je trenutno glavni hit na Detelinari, besplatna dodatna nastava fizičkog vaspitanja za predškolsku i školsku decu Detelinare. Tom dodatnom nastavom zadovoljni su roditelji, a i deca idu sa radošču na zabavanu i kvalitnu nastavu.
Da bi dobio prave informacije, a kada sam već sam na pijaci, red je i da posetim prijatelja Jovicu, koji je upućen u sve aktuelnosti Detelinare. Joca pomaže supruzi i ćerkama, koje rade na pijaci, prodajući zeleniš i suhomesnate proizvode. Približavam se tezgi na kojoj Lepa radi, tezga je popunjena prelepim povrćem, koje svojim koloritom i svežinom priziva kupce. Tik uz nju, mislim na tezgu od Lepe, možete videti Jocu. E ta tezga, ima svoj vojvođanski pečat, geografsko poreklo, jasno istaknuto granicom od kobasica, kulena, švargle, slanine, pecenicom. Na toj tezgi, centralno mesto kao na tronu, zauzimaju čvarci, omeđeni suvim rebrima.
Neko bi se upitao kako im Joca pomaže? Pa tako što stoji ili sedi uz tegu, kao pravi PR menadžer, secka kobasicu, švarglu, kulen, slaninicu, pečenicu, baš na „gric meru“ i nudi ih na probu kupcima uz lagani divan, direktni marketing, rekao bi neko.
Ujedno zbog svojih gabarita Joca (koji teži, jedno 140kg), pravi zavetrinu da ne duva vetar kroz tezge. Joca čvarke jede kao da su kokice, a stvarno su tako lepo seckani da se dobija pravilan geometrijski sklad, dok tako složeni stoje na gomili čine jednu omanju piramidu. Dok sam isprobao Jocine specijalitete, kroz ljutarnji divan, dao mi je koordinate gde mogu da nađem „Nešu Sportisima“ i potvrdio priče o zabavnim, dodatnim fizičkim aktivnostima u „Sportisimu“, ali je i napomenuo da Neša to ne bi uspeo da nije pomoći prijatelja, trenera, učiteljica i vaspitačica.
Požurio sam kući sa pijace, da ne izazovem gnev moje reduše, jer supa valja kada se dugo kuva. Dok se supa kuvala, ja sam se zdao u pretragu sa svojim starim drugom Guglom, krenuo u pripremu informacija za novi intervju sa Nešom Radonićem.
I evo… Prva tri pronađena i ponuđena teksta su baš o Neši Radoniću, poznatijem kao „Neša Sportisimo“.
I kako Gugl kaže, „Neša Sportisimo“ se tek petnaestak godina aktivno bavi sportskom edukacijom dece i omladine, učesnik je svih humanitarnih sportskih manifestacija na Detelinari, borac za pravilan i zdrav razvoj naše dece. Jednom rečju pravi Sportisimovac, naravno u besrezervnu pomoć prijatelja i saradnika, učiteljica i vaspitačica.
Niko sa sigurnošću ne može reći koliko je dece i omladine prošlo kroz raznorazne obuke, projekte i školice sporta „Neše Sportisima“. Ono što sa sigurnošću možemo reći da ova požrtvovana i visoko stručna ekipa, trenutno vodi računa o zdravom odrastanju i pravilnoj fizičkoj edukaciji i razvoju, više od 1000 malih stanovnika Detelinare. To što ovoj akciju čini posebnu i daje joj značaj je da su svi dodatni časovi besplatni, a svi kadrovi uključeni u rad sa decom na dodatnoj nastavi (treneri, pomoćnici, nastavnici, učiteljice i vasapitačice), rade bez ikakve materijalne nadoknade!
Znači, sve se može kad se hoće i kada se vredni ljudi slože.
Ovo je primer za pohvalu, bravo „Sportisimo“!
A intervju? Intervju ću… sutra dan.
Vreme je ručka, supa valja dok je vruća.