Zemlje Evropske unije naredne godine prestaju sa letnjim i zimskim računanjem vremena, a izvesno je da će ta praksa biti obustavljena i u Srbiji.
Kakav će to uticaj imati na prosečnog stanovnika naše zemlje, ako se odlučimo za zimsko, a kako ako odaberemo letnje računanje vremena.
„Osnovni problem je u pokušaju da se pomiri vreme koje pokazuje časovnik, koji ima ravnomerni hod, sa početkom i trajanjem obdanice, koja se menja tokom godine. U tom smislu ne postoji idealno rešenje„, kaže za „Blic“ Branko Simonović iz astronomskog društva „Ruđer Bošković“.
„Predlog da se ukine takozvano ukazno vreme, odnosno pomeranje vremena na časovniku dva puta godišnje jeste dobra odluka, s obzirom na to da ovakve promene nepovoljno utiču na ljude. Lično se za to zalažem već godinama unazad. No, ostaje pitanje da li bi trebalo ostati na takozvanom zimskom vremenu (obično se naziva ‘prirodno’), ili na letnjem računanju vremena, koje je uvedeno kao ukazno. I jedno i drugo rešenje ima svoje prednosti i mane, ali i ljudi se različito izjašnjavaju u pogledu toga„, objasnio je Simonović, dodavši da je, po njegovom iskustvu, među Srbima ipak „popularnije“ letnje računanje.
Za koje god rešenje da se opredelimo, biće bolje od dosadašnje prakse, naglašava on. Ako se odlučimo za letnje računanje vremena, 1. jula će svitati u 5 ujutru i obdanica će trajati do 20:30 časova. U slučaju zimskog računanja, obdanica će trajati od 4 do 19:30 časova, te će onaj ko ustaje u 7 prespavati tri sata dnevnog svetla.
Uzimajući za primer 1. decembar, po zimskom računanju vremena obdanica traje od 7 do 16 sati, što bi bilo pomereno od 8 do 17, ako bi se računalo po letnjem modelu.
„Moj predlog je da se ostane na zimskom vremenu, ali da se radno vreme, tamo gde je to potrebno udesi po letnjem vremenu. Zimska kratkodnevica i tako kratko traje, pa su pogodnosti ‘letnjeg’ vremena, ili u slučaju mog predloga ‘pomerenog’ radnog vremena, izražene veći deo godine„, kaže saradnik astronomskog društva.
Sagovornik „Blica“ umesto opredeljenja samo za zimsko ili letnje računanje vremena nudi i treću mogućnost, po kojoj bi se ostalo na zimskom računanju vremena, ali bi se radno vreme uskladilo sa tim tako što bi se pomerilo čas ranije, što znači da bismo radili ne od 9 do 17 najčešće, već od 8 do 16 časova.
Suština je iskorisiti što više od svetlog dela dana, odnosno da ne prespavamo prvi deo obdanice, ali i da što više iskoristimo vreme do mraka.
„Ako pogledamo zimu, na primer januar, vidimo da po zimskom vremenu ustajemo pred izlazak sunca, ali se vraćamo u potpunom mraku. Ukoliko bi letnje vreme bilo stalno na snazi tada bismo ustajali u sumrak, ali bi se i vratili po prvom sumraku„, objašnjava sagovornik „Blica“.
„Vremenske zone su uvedene upravo zato da ne bi svako mesto imalo svoje lokalno vreme, već da se na nivou države meri isto vreme. Njima je Zemlja podeljena na ‘kriške’, po meridijanima, ali tako da ove vremenske granice prate konturu država. Ukoliko Srbija zadrži trajno letnje računanje vremena ona će time ‘izjednačiti časovnike’ sa, na primer, Grčkom, pod pretpostavkom da Grčka ne učini isto„, zaključio je Branko Simonović.
Izvor : Blic