- januara 1919. – „Neven“ javlja da je u Gradskoj većnici u Subotici održao predavanje o značaju obrazovanja nacionalni radnik, profesor i naučnik iz Novog Sada, Vasa Stajić, navodi subotica.info. U predavanju je naglasio: „Mi hoćemo da budemo duševni, a zato treba veća prosvećenost, nego što se ište od policaja i žandarma. Hoćemo da ovu oblast uredimo tako, kako će i u njoj biti dobro i Jugoslovenu i svakom Slovenu, i Nemcu i Madjaru; hoćemo svakome od njih da damo škole na maternjem jeziku, hoćemo vladu svoju da zasnujemo na ljubavi, a ne na sili, a sve je to teško i ište od nas veliku pamet i veliku prosvećenost, ište mnoge škole.“ Predavanju je prisustvovao gradonačelnik i nadžupan Subotice Stipan Matijević.
- januara 1925. – „Radio vijesti“ pišu da je u Subotici 9. januara ujutro umro u 88 godini zaslužni kulturni radnik bačkih Hrvata, Mijo Mandić, penzionisani školski nadzornik, počasni građanin Subotice.
- januara 1935. – novosadski „Jugoslovenski dnevnik“ piše da je Jugoslovenska nacionalna omladina (Junao) na impozantan način unela Badnjak u svoj glavni stan u ulici 8. pešadijskog puka. Povorkom koja je nosila Badnjak komandovao je pukovnik Jeftović, komandant 3. konjičkog puka „Kraljice Marije“. Na čelu povorke je bila konjica sa zastavom, za njom odred pešadije, grupa građana, a iza njih odred uniformisanih konjanika na čelu sa svojom zastavom, na kojoj se nalazio znak organizacije Junao „kosovske verige“. Iza njih su bila kola s Badnjakom okružena odredom uniformisanih junaovaca-biciklista. Iza povorke nalazili su se artiljerci i ostali rodovi vojske.
- janura 1935. – „Jugoslovenski dnevnik“ piše da Petar Pekić, novinar i književnik iz Subotice preveo na francuski srpske narodne pesme („Predrag i Nenad“, „Omer i Merima“, „Smrt majke Jugovića“, „Zidanje Skadra na Bojani“, „Deoba Jakšića“ i dr.) i objavio ih u jednoj knjizi. Prevod je pohvalio Euard Erio (Édouard Herriot), bivši pedsednik francuske vlade i gradonačelnik Liona, a isto tako i briselski list „La Nation belge“ i praški „Narodny Listy“.
- januara 1978. – „Subotičke novine“ pišu da se iz Budimpešte sa arhivskih istraživanja vratio čuveni arhivista Gašpar Ulmer.
- januara 1920. – „Neven“ piše da je na vanrednoj skupštini proširenog senata jednoglasno proglašen za župnika crkve sv. Terezije Lajčo Budanović. Jedino se Gavro Đelmiš protivio njegovom izboru.
- januara 1926. – „Neven“ piše da će 17. januara na trgu slobode u Subotici održati svoj prvi javni zbor u Subotici Stjepan Radić, predsednik Hrvatske seljačke stranke.
- januara 1934. – beogradsko „Vreme“ piše da su Subotičani naučili Beograđane da igraju budbal prilikom svog gostovanja na atletskim priredbama u Topčideru u Beogradu 1900. godine. Neki od tih Subotičana su bili: Ilija Lepedat (kasnije direktor Gradske štedionice u Subotici) Svetozar Ognjanov (kasnije kraljevski javni beležnik u Subotici), Đorđe Stantić (svetski šampion u pešačenju), Ivan Sarić (biciklista i pilot), Koloman Prčić, Karlo Gruber, Stevan Prodanović, Veco Mamužić, Svetozar Dimitrijević (kasnije subotički paroh), Lajčo Vermeš, Vranje Tumbas, Nikola Matović (profesor gimnazije) i drugi.
- januara 1925. – „Bácsmegyei Napló“ piše da je subotički Okružni sud odbio da potvrdi listu Hrvatske seljačke stranke u Subotici.
- januara 1925. – „Nova severna pošta“ javlja da je 15. januara Okružni sud u Subotici odobrio kandidatsku list Mađarske zemaljske stranke za Suboticu i okrug. Nosilac liste je dr Imre Varadi, advokat iz Petrovgrada (Zrenjanina).
Priredio: Vladimir Nimčević
Izvor: subotica.info