ШТА ТРЕБА УРАДИТИ НА ЊИВИ НАКОН ЖЕТВЕ ПШЕНИЦЕ?

ШТА ТРЕБА УРАДИТИ НА ЊИВИ НАКОН ЖЕТВЕ ПШЕНИЦЕ?

Овогодишња жетва пшенице је на самом крају. Треба се полако окретати новој сезони. Тим поводом професор посебног ратарства на Пољопривредном факултету у Новом Саду, др Мирослав Малешевић говори шта треба урадити како би догодине принос био виши, квалитет бољи без обзира која култура ће се засејати на парцели која је била под пшеницом.

Овогодишња жетва пшенице је на самом крају, а још на почетку је било јасно да ће род, а поготово квалитет хлебног зрна, бити испод просека. Падавина је било превише, самим тим и корова, неколико дана тропских температура које су се јавиле током јуна скратиле су период наливања зрна, што је проузроковало низак хектолитар.

Остали параметри квалитета су задовољавајући, али, „више силе“ на које ратари нису могли да утичу створиле су нешто слабију сезону за пшеницу. Како „за просутим млеком не вреди плакати“, треба се полако окретати новој сезони и видети шта се може урадити како би догодине принос био виши, а квалитет бољи, без обзира која култура ће се засејати на парцели која је била под пшеницом.

После скидања пшенице – љуштење или танирање парцеле

Шта конкретно треба урадити, пољопривреднике је посаветовао професор посебног ратарства на Пољопривредном факултету у Новом Саду, др Мирослав Малешевић.

Прва ствар коју како је рекао после скидања пшенице одмах треба урадити је љуштење или танирање парцеле, чиме се постиже прекид губитка воде која се налази у земљишту. Тиме се чувају и нове количине падавина које ће доћи у наредном периоду. „То може да створи драгоцене залихе које ће добро доћи за сетву уљане репице или неког другог усева. Прошле сезоне та мера је често изостајала. После жетве мало ко је залазио у њиве и наравно, када је наступила јесења суша, каснило је ницање и све је у старту кренуло лоше. Такође, том мером ће се делом сузбити и корови којих је ове сезоне, због обилних падавина, било превише, те ће се овим мерама побољшати услови за јесењу сетву, те пролећну негу усева,“ каже др Малешевић.

Обавезна контрола земљишта

Наш саговорник упозорава да неки ратари занемарују контролу плодности земљишта, а да се то напросто мора обратити пажња. Прилика да се то уради је, између осталих, управо након жетве пшенице, ако то до сада нису урадили.

„Треба да се узму узорци земљишта и пошаљу на анализу. Контроле земљишта нису скупе, делом су субвенционисане, као што је то случај у Војводини. Када резултати стигну, добија се јасна слика о томе која хранива и у којој количини треба уносити у земљиште. Одавно је познато да на многим парцелама недостаје фосфора, али треба новца да би се дугорочно инвестирало у квалитет земљишта. Но, у сваком случају има простора да се побољшта технологија обраде земље, чиме би се смањила зависност од климатских фактора,“ сматра наш саговорник.

Ко не скупља сламу, треба да унесе уреу

Наравно, када је у питању спаљивање жетвених остатака, др Малешевић не оставља било какву дилему: „То ни у ком случају. Ко не скупља сламу, не балира је и не носи већ она остаје на парцели, треба да унесе уреу, око 100 килограма по хектару, како би се та слама брже разградила и на тај начин постала део органске материје земљишта.“

Са друге стране, тиме се како каже повећава и водни капацитет земљишта, самим тим и његова плодност. „Искрено, не верујем да било који иоле озбиљан ратар на овим просторима и даље прибегава спаљивању стрњишта. Па неко то и даље ради на јесен с кукурузовином, али искрено се надам да је код огромне већине сазрела свест да се на тај начин смањује плодност зермљишта јер се уништавају корисни микроорганизми,“ рекао је др Малешевић.

Војводина има потенцијал да производи висококвалитетну пшеницу

По мишљењу овог стручњака, Војводина је регион који има потенцијал да производи висококвалитетну пшеницу која би имала и извозни потенцијал, али да би се она произвела постоји неколико предуслова.

За почетак, треба одабрати квалитетан сортимент. Постоје позитивни трендови и код млинско – пекарске индустрије да форсирају сорте бољег квалитета, а да се сорте које имају нижи садржај протеина полако истискују. „То је добар знак, али недостају стимулативне мере од стране надлежних институција. Такође, у питању је и употреба декларисаног семена. Опасан је тренд у ком се губи интерес за право, декларисано семе, и то може много да кошта у будућности,“ сматра др Мирослав Малешевић. 

Извор: агроклуб

Author Image
Lala
%d bloggers like this: