СТО ПОГЛЕДА – С ДОМОГЛЕДА

За разлику од кањона Нере и Беушнице у Румунији, Национални парк и истоимени врх Домоглед нису толико посећени од стране наших планинара, па ево да и то мало приближимо.

Планинарско друштво Фрушка гора из Новог Сада у сарадњи са Спортским клубом Јин-Јанг из Вршца, 23. и 24 марта 2019. спровело је акцију успона на Домоглед. Полазак из Новог Сада је био ујутро, у Вршцу су се прикључили домаћини. Кратки јутарњи предах направљен је у Румунији крај водопада Бигар на уласку у Национални парк Нере и Беушнице а налази се успут према одредишту.

Одредиште је била бања Херкулане, која се налази на 170 метара надморске висине и која је позната по топлим сланим изворима, али и по таквој концентрацији негативних јона (од 2000 јона по cm3) као да се налази на 2000 метара надморске висине. Негативни јони лече стрес, а бања је била позната и у време кад су Римљани владали Дакијом.

Једно 12 км након бање, са реке Черне (Црна река), истог дана кренуло се на успон са десне стране реке. Успон је повелики, иде се литицом, има и палог дрвећа и оштрих стена, али након сат и по хода и око 400 метара висинске разлике, сваки труд се исплати кад стигнете под највећи водопад. Водопад Вантуратоареа висине је 45 метара и пада са врха планине. Не зна се са које стране је лепши а може се скроз обићи иза те водене завесе. Прија и за очи и за уши јер дивно шуми. Повратак траје сат времена и мало је незгодан због склиског камења, али водопад никада нећете заборавити.

Смештај је био више него удобан у пансиону Thermae D’Olimpia. Собе комфорне, са погледом на планину, купатила луксузна, велики дневни боравак са кухињом да сами себи спремите чај и кафу, предусретљиви домаћини, бесплатно послужење ракијом, фрижидер пун српских вода, пива и сокова где сами упишете шта сте узели, па платите при одласку. Собе се греју термалном водом, а није изостало ни ноћно купање у топлој сумпорној води на отвореном простору.

За сутрашњи успон на врх Домоглед, почетак стазе је означен инфо-таблом и почиње степеницама. Почетак је на једно 2 км од бање. Стаза је лепо маркирана, без смећа, има инфо-табле о биљном и  животињском свету националног парка. После 3 окомита километра стиже се на видиковац код крста, нешто касније и до пећине. Стаза је тешка, иде литицом, понекад се испомажете постављеним сајлама, понекад личи да препреку нећете прећи. Али, ето, и овом тешком стазом, уз помоћ домаћина, мало бодрења и извлачења, стиже се на врх Домоглед 1105 м нв. Ту се осетите као да сте као на крову света, не знајући на коју пре страну да погледате јер призори одузимају дах. Хотели у бањи и река одавде су једва видљиви, скоро као чиодице а ви сте све то савладали сопствених снагама. Вау! За успоне и до водопада и до Домогледа, појавио се нови јунак у дружини. Он се зове Дарио и има само 13 година.

Силазак са Дпмогледа иде много блажом страном, прво преко голети, кроз ретку четинарску шуму а онда и кроз дивну високу листопадну, окупану сунчевим зрацима. Међутим, са тих 1105 метара се мора некако и сићи, па се последња трећина пута претвори у мали кањон, кроз који се, претпостављам, сливају пролећне бујице. Камење сипи под ногама, сваки корак је напоран, па су штапови обавезни. Да кањону има краја, сведочила је и гласна музика из подножја, а онда смо схватили да допире из ромског насеља. Пролазећи њиме, на моменат помислите да сте упали на снимање Кустуричиног филма. Све у свему, до врха Домоглед и назад, потребно је око 6–7 сати и много снаге и концентрације.

Леп ручак припремљен је у ресторану La Johnny крај речице Черне. Повратак беше путем низ обалу реке Черне, па уз Дунав, крај последњег дачког краља Децебала, заслужног што је ујединио румунска племена, исклесаног у стени. Висина скулптуре је 40 метара, нос 7 а око дугачко преко 4 метра. Десетак година скулпуру у стени су клесали алипинисти, живећи овде и радећи у две смене, а финансирао ју је Румун Јосиф Константин Драган са око милион и по евра зарађених у Америци. Сада нико не прође крај ове атракције, а да се не заустави. Види се и са српске стране преко Дунава.

И Домоглед и водопад Вантуратоареа су чиста ексклузива, за сваку препоруку, али само искуснијим планинарима.

Текст и фотографије: В. Раонић;