У данашње време није лако бити сточар. Посао захтева значајна материјална улагања у узгој и опремање објеката и свакодневну максималну посвећеност. Ипак, разни подстицаји са покрајинског нивоа, омогућавају лакшу производњу и гарантују сигуран приход.
Петар Ракић из Бачинаца пример је младог човека који је остао на селу. Наследство стечено од деде и оца, његове десне руке у послу, успева да одржава и обезбеђује сигурну егзистенцију за себе, супругу и троје деце.
Тренутно има око 300 товљеника, 200 прасица и око 60 уматичених крмача. Улагања су велика, али му узгој значајно олакшава производња житарица са сопствених ораница. Задовољан је потражњом за товљеницима, али га брине чекање исплате и несигурност приликом пласмана.
Не може Петар све сам да постигне, наравно, ту су и родитељи који су му љубав према овом послу усадили од рођења.
Тренутном ценом товљеника од 160 динара за килограм, каже, успева само да покрије трошкове. Најављено повећање цене на 180 до 185 динара свакако поздравља, а већа зарада омогућила би му проширење постојећих објеката и самим тим и броја товљеника.
Извор: РТВ