Stočna repa je nastala ukrštanjem divljih repa. Dvogodišnja je biljka. U prvoj godini formira veliki zadebljali koren i glavu sa lišćem, a u drugoj godini vegetacije razvija stabljku sa lišćem, cvetove i plodove. Daje visok prinos i lista i korena. List se koristi za ishranu stoke prilikom vađenja u svežem ili siliranom stanju, a koren tokom zimskog perioda kada nema druge sveže stočne hrane, bogate vitaminima.
Morfološka svojstva stočne repe – Kod stočne repe se razlikuju glavni koren i bočne žile i žilice. Glavni koren je valjkastog, loptastog, izduženog oblika, u osnovi je vretenast i u njemu se sakuplja rezervna materija. Na poprečnom preseku tela korena zapažaju se koncentrični prstenovi, oko 4 do 9. Boja korena može biti bela, crvena, žuta, ružičasta itd. List ima srednje dugu peteljku i glatku do blago talasastu svetlozelenu široku lisku. Listovi zauzimaju poluuspravan položaj. Dužina vegetacije varira od 120 do 180 dana. Glavni koren, u zavisnosti od sorte, razvija se manje ili više iznad površine zemljišta, što znatno olakšava vađenje.
Zahtevi prema agroekološkim uslovima – U porastu stočne repe razlikuju se dva perioda. Prvi traje od setve do formiranja lisne rozete (sklapanja redova između biljaka), a drugi od juna meseca do vađenja. U prvom periodu zahtev prema toploti i vlazi je umeren. Srednja dnevna temperatura treba da je 10-120C a mrazevi od -40C mogu uništiti biljke. Zahtev prema toploti i vlazi u drugom periodu se povećava. Srednja dnevna temperatura najpovoljnija za brz porast je 20-22 0C. Visoke temperature praćene sušom mogu naneti velike štete. Stočna repa je osetljiva na niske temperature u kasnijoj jeseni, već na -1 do -20C dolazi do oštećenja korena. Bolje uspeva u područjima sa više padavina. Odgovaraju joj duboka, plodna zemljišta, strukturna i vodopropusna. Stočna repa ima veliku potrebu za vazdušnom vlagom.
Agrotehnika za proizvodnju stočne repe
Plodored – Pošto ima veliki zahtev prema azotu najbolje uspeva posle zrnastih mahunarki, višegodišnjih legumonoza kao i detelinsko-travnih smeša. Dobar je predusev za većinu drugih biljaka jer ostavlja rastresito i nezakorovljeno zemljište. Na istom zemljištu ne treba je gajiti 3-4 godine jer jako osiromašuje zemljište.
Obrada zemljišta – Ako se gaji posle strnih žita, uljane repice, ranih krmnih useva, graška za zeleno zrno i drugih ranih preduseva oranje se obavlja na 10 cm dubine, zatim letnje oranje na oko 20 cm uz unošenje stajnjaka i ravnanje a zatim duboko jesenje oranje na 30–40 cm dubine. Nakon kasnijih useva moguće je obaviti dva oranja, ili samo jedno oranje, a zatim tanjiranje.
Đubrenje – Stočna repa dobro reaguje na đubrenje stajnjakom. Ako stajnjak nije dobro zgoreo može se zaorati u letnjem oranju, a dobro zgoreo stajnjak (30-50 t/ha) dubokim jesenjim oranjem. Azotna đubriva povećavaju ukupan prinos i sadržaj proteina u korenu i listu i utiču na bolje iskorišćavanje fosfornih i kalijumovih đubriva. Fosforna đubriva utiču i na prinos i na sadržaj suve materije u korenu. Odnos mineralnih hraniva treba da se kreće NPK 1:1:0,7-1. Ukupna količina đubriva u toku vegetacije iznosi 700-1400 kg/ha a unose se na sledeći način:1) Pred osnovnu obradu uz stajnjak uneti ½ fosfornih i kalijumovih đubriva; 2) Pred setvu se unosi ¼ fosfornih i kalijumovih i ½ azotnih đubriva; 3) Putem prihranjivanja se unosi ½ azotnih i ¼ fosfornih i kalijumovih đubriva. Zemljišta siromašna borom treba đubriti formulacijama mineralnih đubriva sa borom, naročito ako se ne đubre stajnjakom.
Setva – Setva se obavlja u drugoj nedelji od prolećnih radova, kada se zemljište u setvenom sloju (2–3 cm) zagreje na 5°C. Razmak između redova treba da je 45-50 cm može i do 60 cm, a u redu 25-30 cm, da bi se postigao sklop od 70.000 – 90.000 biljaka/ha. Količina semena se kreće oko 15 – 20 pa i do 30 kg/ha.
Nega useva stočne repe – Ako je zemljište nakon setve suvo, treba obaviti valjanje. U slučaju da se stvori pokorica,posle jakih kiša, potrebno je obaviti drljanje laganim drljačama ili rotacionim drljačama. Proređivanje se vrši kada biljke obrazuju 2 prava lista. Korovi se mogu uništavati herbicidima, kultiviranjem, okopavanjem i plevljenjem. U toku vegetacije trebalo bi po potrebi i ukoliko postoje uslovi obaviti 3-5 zalivanja.
Vađenje stočne repe – Obavlja se pre jesenjih mrazeva jer smrznuta repa u trapu se kvari. Vadi se ručno ili linijama za vađenje repe. Glave se ne režu, samo se odseče lišće, a koren se očisti od zemlje. Očišćen koren skladišti se u trapove širine 1,5 m i isto tolike visine. Trape se samo zdravi korenovi dok se oštećena i smrznuta repa izdvaja i njome hrani stoka.
Autor: Milica Popadić, dipl.inž.ratarstva i povrtarstva
Izvor: psss