Kada sam, krajem prošle godine, razgovarao sa Sašom Radonjićem, idejnim tvorcem znamenite knjižare „Solaris“, ispričao nam je anegdotu o svojoj prvoj gitari: “… i nisu mi kupili tu, električnu gitaru…a ja sam postao kolekcionar električnih gitara. Imam ogromnu kolekciju, zaista, veoma vrednu… i ona je postala moja fondacija. Ja sam ustanovio, zaista sam ponosan na to, nagradu “Strune od svetla”, za doprinos afirmaciji pesničke reči u bluz i rok muzici. Uskoro ćemo je dodeliti treći put, prvi dobitnik je Miloš Zubac, drugi je “Kralj Čačka”… svake godine, pored plakete, nagrađeni, dobije i jednu vrednu gitaru iz te kolekcije i dobijaće narednih… veoma, veoma mnogo godina. Tada smo se dogovorili da ćemo propratiti sledeću svečanost povodom dodeljivanja nagrade. U ponedeljak 18. Juna 2018 u knjižari “Solaris” je dodeljena po treći put nagrada “Strune od svetla”, ovoga puta, Nikoli Vranjkoviću za album Veronautika.
“ Nikola Vranjković je nedavno objavljenim albumom ‘VERONAUTIKA’, stavio blisatvu poetsko-muzičku krunu na glavu svoje inače raskošne autorske karijere. Ne pamti se u našoj diskografiji album ovakve ambicije, epske odvažnosti, beskompromisnosti i lirske produhovljenosti. Vranjković je beskrajno vešt u upodobljavanju svojih poetiziranih doživljaja sveta sa muzičkim obrascima u kojima se ogleda vera u stvaralački čin kao iskupilište i utočište. Reč je o svojevrsnoj alhemiji stvaralačkog čina koja rezultira hipnotičkom energijom. Neretko ta energija dolazi iz hermetičnih sfera, ali opet nalazi svoj put do velikih recepcijskih prostora, odnosno brojnih, posvećenih slušalaca. Bez obzira što njegova muzička ostvarenja uzmiču pred pokušajima čvrstog žanrovskog ukalupljavanja, reći ćemo da je Nikola Vranjković, pre svega i više od svega ambijentalni umetnik. ‘VERONAUTIKA’ vraća preko potrebnu veru u smisao krstarenja po neistraženim stvaralačkim pučinama”, rečeno je u obrazloženju prilikom dodeljivanja ovog priznanja.
O stvaralaštvu Nikole Vranjkovića su govorili Miloš Zubac, prvi dobitnik “Struna od svetla” i Bogica Mijatović, doajen rock&roll novinarstva na ovim prostorima. U muzičkom delu programa pored dobitnika nagrade, Nikole Vranjkovića su učestvovali prethodni dobitnici: Kralj Čačka i naravno Miloš Zubac.
Ovoj, slobodno možemo reći, intimnoj žurci je prisustvovao mali broj probranih, muzičko-poetskih sladokusaca ne opterećenih dnevno-fudbalsko-političkom epidemijom koja hara ne samo našom zemljom. Potpisnik ovih redova se oseća počastvovanim što je imao privilegiju da prisustvuje ovom zadužbinarskom1 činodejstvovanju na kome su bili primećena značajna imena novosadske spisateljsko-pozorišne-muzičke scene.
1) Zadužbina u pravom smislu, tj. prema Zakonu o zadužbinama, fondacijama i fondovima jeste pravno lice bez članova kojem je osnivač namenio određenu imovinu(osnovna imovina) radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja ili privatnog interesa, odnosno cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom. U svakodnevnom govoru pod zadužbinom se obično smatra zdanje ili ustanova izgrađena dobrovoljnim prilogom jedne ili više uticajnih osoba. Svaka zadužbina ima svoju posebnu namenu i ciljeve što je određeno voljom zadužbinara. Zadužbine se osnivaju najčešće za zaštitu ugroženih osoba, kao i za razvoj kulture i prosvete. Pored toga, naziv se očuvao i u slučaju nekih zadužbina, koje nisu sinonim za neko zdanje (npr. Zadužbina Andrejević – izdavanje stručnih knjiga).
Za vojvodjanske.rs piše : Dragoljub Selaković
You must be logged in to post a comment.