…no da se vratimo na SNP. Prošla sezona je po svim merilima, po svim kriterijumima, bila izuzetno uspešna. Ono što je interesantno i za šta se tebi i tvom timu mora odati priznanje, mislim da delim mišljenje i publike i drugih ljudi iz branše, je to da se Srpsko narodno pozorište konačno vratilo onome što mu stoji u samom imenu koje nosi, vratilo se, kako da kažem, nacionalnoj drami i klasičnom repertoaru… prošlu sezonu su obeležili domaći pisci… bilo je deset dramskih premijera, malo li je (?!), to je ne zapamćeno na ovim prostorima, pored toga Opera je takođe dobro radila…
…imali smo Despića i “Pop Ćiru i pop Spiru”…
balet takođe… stvarno ogroman trud i rad, bez predaha, što se vidi po rezultatima, poseti, nagradama… i to se da osetiti u gradu…
… jeste, radili smo dva Sterijina teksta, “Lažu i paralažu” i “Rodoljupce”, u jednoj sezoni dva Sterijina komada se ne pamti, sigurno…
… bila je tu i “Vojvođanska rapsodija”, jedan vrlo kompleksan projekat, nešto kao mjuzikl…
… i “Vojvođanska rapsodija” kao pokušaj jednog originalnog mjuzikla koji je nastao na osnovu teksta Zorana Petrovića “Selo Sakule a u Banatu”, zaista je urađena jedna originalna priča kojoj su, svako na svoj način, dali doprinos kompozitor Gabor Lenđel i reditelj Vlada Lazić ali takođe i Željko Mijanović koji je pisao songove i pomagao u dramatizaciji, napravili su nekoliko izuzetnih pesama koje će se pamtiti. Siguran sam da će se ta predstava dugo igrati, da će dugo biti na repertoaru… malo je zahtevna za realizaciju, ima tri segmenta koje nije lako ukomponovati, pored glumačkog tu imamo muzički i baletski deo ansambla i naravno hor, sve to nije lako uklopiti… tu ima dosta gostiju tako da je dosta skupa za realizaciju ali iako će se igrati ređe sačuvaćemo je sigurno. Takođe, smo napravili nekoliko manjih komada na kamernoj sceni, takođe od domaćih autora kao što je “Ilustrovana enciklopedija o nestajanju” Božidara Kneževića, zatim smo radili Tijanu Grumić, vrlo zanimljiv tekst “Moćni rendžeri ne plaču”, to je autorka na koju SNP računa već u sledećoj sezoni…
… ja mislim da je to nova zvezda na našem dramaturškom nebu …
…jeste, to je jedno od imena koje zaista obećava. S druge strane smo uspeli da u ovoj godini pokrenemo nekoliko novih projekata, te premijere će biti već sada,u oktobru, rađeni su, takođe, po domaćim tekstovima. To je “Exodus”, to će biti prva premijera i to baš prvog oktobra, to je pisao već pomenuti Božidar Knežević a režira, naš kućni, reditelj Predrag Štrbac… priča o migrantima, vrlo aktuelna tema na jedan originalan način. Zatim, tu je “Put oko sveta za 60 sekundi” koju radi mlada, talentovana rediteljka Mia Knežević, po putopisu Vladimira Arsenijevića… to će biti, zaista, neuobičajeno viđenje sveta u kome je napravljen čitav niz neobičnih slika iz celog sveta, bukvalno se na sceni sve to smenjuje kao mali kaleiodoskop, puno slika… zatim imamo koprodukciju sa Narodnim pozorištem iz Prištine sa sedištem u Gračanici, radimo Gogoljevu “Ženidbu”, reditelj je Milan Karadžić, to se već radi od maja meseca i premijera će biti kod nas 11. oktobra, malo pre toga treba da bude u Gračanici. Dvadeset petog oktobra treba da imamo “Doplera”, to radi Aca Popovski, dramatizacija jednog poznatog norveškog pisca, radi naša dramaturškinja Nikolina Stepanović, to se može čitati, u kontekstu, kao originalno delo pošto je nastalo po motivima romana ali vrlo zanimljivo urađeno, to što se tiče samog oktobra ali mi već u spetembru imamo dve premijere…
… vi ni letos niste mirovali, po medijskim izveštajima sa Budva grad teatra, Lorka je sjajno prošao pa sa nestrpljenjem očekujemo novosadsku premijeru.
Tačno, mi smo celo leto radili koprodukciju sa Budva grad teatrom, Igor Vuk Torbica, jedan od možda naj zanimljivijih reditelja u regionu…
…od koga se tek očekuju pravi rezultati…
…on je našao jedan zaista neobičan tekst budući da nije dugo igran, bar ovde, dugo nije postavljan na takav način…
… “Krvave svadbe”, čini mi se …
…ovo je nešto što je drugačije od repertoara koji se može videti u našem pozorištu ali je zanimljiv pristup, poetska drama koja je ima neku snagu, neku večitu aktuelnost a kad je “krvna osveta” u pitanju koja postoji još uvek i to baš na terenu na kom smo igrali, u Crnoj Gori… kad smo mi to pripremali, u razgovoru sa nekim ljudima, recimo taksistom, sa običnim ljudima… kad smo pomenuli Lorku, niko ne zna ko je to… ali kad smo pomenuli “Krvavu svadbu” svi znaju o čemu se radi jer je pre nekih dve godine, u nekom gradiću, na moru, su se na svadbi posvađali svatovi, sve to se završilo sa nekoliko mrtvih ljudi, taj događaj je nazvan “Krvava svadba” , u narodu još uvek postoji ta priča o osveti i još uvek je jako aktuelna tako da je ovaj komad, slučajno, ušao u kontekst domaćih dešavanja, to mu je donelo aktuelnost i veliko interesovanje… bukvalno, mi smo imali premijeru 09.avgusta a reprize 10. 11. i 12-og, svake večeri je bilo sve više i više publike. Da smo imali još, ne znam koliko termina sve bi bilo ispunjeno… tako da se pokazalo ogromno interesovanje za komad. Mnogo ljudi iz kulture je došlo i videlo predstavu, bilo je puno predstavnika medija, bio je jako lepih prikaza… očekujemo da će i kod nas biti slično. Mislim da će ovde biti bolji scenski uslovi zato što će ovde biti potpuni mrak i tišina te će moći još više da se istakne ono što je, na neki način, lepota ove predstave i u vizuelnom i u muzičkom smislu. Ona je, što je istakao reditelj u jednom intervju-u, koncipirana kao koncert, glumci učestvuju svojim telima, glasovima, sviraju instrumente kao orkestar u jednoj vrlo složenoj kompoziciji, oni izvode muziku koju je napisao Vladimir Pejaković, to je vrlo neobična predstava koja raste…
…evo nas pri kraju ovog razgovora, reci mi šta se očekuje tokom sezone u Operi i Baletu Srpskog narodnog pozorišta, o njima smo najmanje pričali?
Prva premijera u Operi će biti 26.septembra, radi se o Rosinijevoj “Pepeljugi”, to zanimljivo rediteljsko viđenje, Marko Puči Katena (Marco Pucci Catena), gost iz Italije je reditelj a dirigovaće naš šef-dirigent Đanluka Marčano (Gianluca Marcianò), to se dešava u čast Rosinijevog jubileja tako da je verujem da će to biti veliki događaj. Pripremamo i “Damu s kamelijama” u Baletu, premijera će biti 12.oktobra, koreografiju radi gost iz Beograda Krunislav Simić, mi do kraja godine imamo u planu po još jednu premijeru i u Operi i u Baletu ali nisam siguran da li ćemo stići da ih završimo i da ćemo izaći sa tim premijerama do kraja kalendarske godine pa ćemo ih najverovatnije ostaviti za početak sledeće ali ćemo intezivno raditi na njima, pripremiti opremu i scenografiju… budući da imamo puno premijera na dramskoj sceni i da imamo puno važnih događaja. Treba istaći da ćemo obeležiti stogodišnjicu prisajedinjenja sa nekoliko događaja, to će se dešavati 24. i 25.novembra, biće veliki, zajednički koncert Vojvođanske i Beogradske filharmonije, zatim će biti Svečana akademija u podne a uveče će biti dramska premijera po tekstu Milovana Vitezovića, tako da verujemo da će to biti nešto što će dostojno obeležiti taj značajan datum. To sve treba da se prenosi preko Televizije u direktnom prenosu što opet nosi posebne i zahtevne pripreme… mislim da će to obeležiti kraj ove godine. Istovremeno mi pripremamo još nekoliko premijera, recimo 09.novembra će biti premijera Nikite Milivojevića “Veštice iz Salema” po tekstu Artura Milera. Nikita Milivojević, ako izuzmemo ono davno što je počeo da radi jednu predstavu dok je tu bio Ljubiša Ristić ,koju nije završio, nije nikad radio u SNP-u. To je skoro neverovatno, ovo će biti velika, ansambl predstava i verujem adekvatan povratak ili početak na našoj sceni, on će raditi i sledeće godine u koprodukciji sa Narodnim pozorištem iz Beograda, Travničku hroniku. Takođe, ćemo imati nešto što dugo niko nije imao a mi imamo odmah i to dva komada, tj. još jedan novi komad koji će raditi Igor Vuk Torbica ovoga puta u koprodukciju sa Narodnim pozorištem iz Sombora, komad se zove “Komično u klasičnom”, autorski rad ovog mladog reditelja. Verujem da će to biti izuzetno, koliko sam razumeo to će biti komad bez reči, to bi trebalo da bude u duhu Čarli Čaplina i slep-stik komedije sa početka dvadesetog veka. Za kraj, krajem decembra treba da se pojavi “Smrdljiva bajka”, to je poznato kao film Miroslava Momčilovića koji će raditi pozorišnu verziju svog dela. Tako da će sve biti u znaku novih rediteljskih imena koja do sada ovde nisu radili. Tokom jeseni će početi da radi ali će premijera biti sledeće godine Milan Nešković “Antigonu”… počećemo sa radom na još nekoliko projekata koje ćemo ostaviti za narednu godinu tako da ćemo u period kad nema budžetskog finansiranja u prva tri meseca sledeće ćemo izgurati ono što smo započeli ove.
Znači, punom snagom, svakoga dana u svakom pogledu, Srpsko narodno pozorište, sve više i više napreduje… na kraju ovog razgovora koji može da traje satima a Boga mi i danima pa ćemo morati verovatno da ga podelima na dva dela, moram da te pitam, to je je već uobičajeno za sve moje sagovornike u rubrici “Ispeci pa reci”… Zoran Đerić kad je bio mali hteo je da bude… šta?
Ja sam mislio da ću biti padobranac ili pilot mada to nikada nisam ostvario ali i dalje obožavam da letim, često posmatram oblake, to mi je neka opsesija tako da kad god imam priliku da letim … ja letim…
…ako ne bukvalno, onda letiš kroz poezijuili kroz svoje literarne, prozne radove… Zorane zahvaljujem ti se na ovom razgovoru i želim ti puno uspeha na teaterskom planu, i na književnom, i na operativnom… i da ne nabrajam, na svim planovima i područjima kojima se baviš.
Ispeci pa reci –za vojvodjanske.rs piše Dragoljub Selaković
You must be logged in to post a comment.