Ове године као да се све уротило против пољопривредника. Суша и град који је пао у јулу у ђурђевачком атару су направили јако велику штету. Мала количина падавина, висока температура и топли ветрови допринели су смањењу рода и до 70% у односу на прошлу годину.
У атару њиве изгледају жалосно. Биљке су нагло сазреле и нису достигле свој коначан изглед. Соја се већ врши (400 до 600 кила по јутру), а кукуруз се негде неће ни брати зато што није бацио клипове. Велика суша и град допринели су појави печурака на кукурузу и сада пољопривредници имају велику бригу где ће продати и ово мало што је родило. По речима Мирослава Тиркајле, пољопривредника из Ђурђева, примењене су све агротехничке мере, али нема разлике између њива где је бачен вештак и где није.
Заливање ове године није помогло. Много нафте се троши и прави се још већи трошак. Овогодишња суша ће највише утицати на пољопривреднике који имају земљу под аренду. Због слабог рода биће тешко измирити сва дуговања. Пошто су нафта и вештак поскупили, ове године ће бити доста скупа јесењска сетва.
Сада се поставља јако важно питање. Како преживети целу годину и обновити продукцију? Пољопривредници се надају да ће им држава на неки начин помоћи.
Суша и ляд направели вельки чкоди на польох
Того року яґод же ше шицко уроцело процив польопривреднїкох. Нєзапаметана суша и ляд котри спаднул у юлию у дюрдьовским хотаре направели барз вельку чкоду. Мале количество паданьох, висока тампература и цепли витри допринєсли зменшованю урожайох и до 70% у одношеню на прешли рок.
У хотаре поля випатраю жалосно. Рошлїни нагло узрели и нє досцигли свой конєчни випатрунок. Соя ше уж почала тлачиц (400 до 600 кили по ланцу), а кукурица ше даґдзе анї нє будзе ламац бо нє руцела чутки. Велька суша и ляд допринєсли зявйованю шнїцу на кукурици и тераз парасти маю вельку бриґу же дзе предаю и тото мало цо зродзело. По словох Мирослава Тиркайли, параста зоз Дюрдьова, применєни шицки аґротехнїчни мири, алє нєт розлики спомедзи польох дзе руцени вештак и дзе нє.
Залїванє того року нє помагло. Вельо нафти ше троши и прави ше ище векши трошок. Тогорочна суша найвецей будзе вплївовац на польопривреднїкох котри маю жем под аренду. Пре слаби урожай будзе барз чежко вимириц шицки длуства. Понеже нафта и вештак барз подракшели, того року будзе барз драга єшеньска шатва.
Тераз ше поставля барз важне питанє. Як прежиц цали рок и обновиц продукцию? Польопривреднїки ше наздаваю же им держава на даяки способ помогнє.
You must be logged in to post a comment.