Na severu Banata po guščarstvu je najpoznatiji Mokrin kraj Kikinde, gde će nastupajućeg vikenda biti održano finale 33. Svetskog prvenstva u nadmetanju gusana.
– Dvadesetih godina prošlog veka jedan lekar je to započeo, a ‘86. je osnovano udruženje i takmičenje koje izgleda kao i danas – kaže Živica Terzin, predsednik Udruženja “Belo pero” iz Mokrina.
U Mokrinu je više od stotinu odgajivača, a na ovogodišnjoj, kako domaćini kažu, svetskoj smotri gusaka biraće se najlepše jato, najteža guska i gusan. Neizvesno će biti u finalnoj borbi belih gladijatora, za koje su se nakon dvomesečnih kvalifikacija plasirali gusani Margitares i Cezar.
Čerupanje gusaka zbog perja traje od proleća do jeseni, četiri do pet puta u sezoni, a potom se guske kolju zbog mesa ili dalje zadržavaju još godinu ili dve. Od jednog čerupanja guske dobije se oko 100 grama perja, pa tako u sezoni bude 400-500 grama po jednoj guski odnosno od 5 do 6 evra.
Za ishranu gusaka kod kuće, najbolja je zrnasta hrana, u prvom redu kukuruz, ali potrebna im je i trava. Težina guščije džigerice najčešće povećava klјukanjem, a zavisno od vrste gusaka, džigerica može biti teška od 0,5-1kg. Osim džigerice, tražena je i guščija mast, koja je od davnina poznata kao lek, a i danas ima istu primenu.
Pre gotovo 50 godina na vojvođanskim pašnjacima bilo je oko milion gusaka, a Srbija je bila treća u svetu po izvozu perja. Tada je u selima gotovo svaka porodica uzgajala ovu živinu, a naročito su se banatska polja belela od gusaka.
Izvor: RTS