Дани словенске писмености и културе – манифестација која афирмише богато културно наслеђе словенских народа и настоји да га учини видљивијим, свечано је отворена вечарас у скоро до последњег места испуњеној Великој дворани румског Културног центра.
Организатор манифестације која се 13. годину одржава у нашем граду је Градска библиотека „Атанасије Стојковић“, која је и овог пута припремила садржајан програм, а свечаном отварању присустовале су званице из Србије и представници Амбасаде Бугарске.
Манифестација Дани словенске писмености и културе oмогућила је афирмацију литературе, беседништва, филозофије, религије, историје и различитих врста уметности словенских народа, истакла је председница Општине Рума Александра Ћирић, на вечерашњем отварању манифестације. Председница Ћирић је оценила да манифестација нема само локални карактер, већ шири значај, не само за Руму и Срем, него и Србију.
„Сврстани смо у један од значајних догађаја на културној мапи Србије који за циљ има очување словенског наслеђа, духовности и свеукупне културе. Нит која је уткана у наслеђе свих словенских народа, а која их и данас чини сродним је језичка. Манифестација у нашем граду пружа прилику свима нама да се у наредних осам дана кроз различите облике културног и духовног наслеђа, али и савременог стваралаштва упознамо и изнова утврдимо основе и обележја сопственог идентитета, као и да чувамо споне са сродним словенским народима које потичу из вековних давнина и трају до данашњих дана“, поручила је председница Ћирић.
Др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама изразио је задовољство што манифестацију прати велики број младих људи и нагласио да данашњем глобалистичком свету недостаје душа и да заправо словенска душа треба свет да оплемени чистоћом, бистрином и снагом.
„Култура нам служи да би били племенитији, бољи људи, да би разумевали и препознавали друге и себе, а за разумевање других потребно је познавати себе. Морамо знати свој језик, своје име и презиме, своје биће, културу и традицију и разумети везу нас савременика овог века и времена и оних који су пре нас трајали стварајући живот, остављајући иза себе културне тековине“, рекао је Мицић.
На важност манифестације у Руми указао је и Зоран Ђерић, в.д. управник Српског народног позоришта у Новом Саду.
„Иако су чињенице о животу Ћирила и Методија добро познате, ипак се често заборављају или занемарују. Зато и служе манифестације као ова у Руми да нас подсете на њих, на почетке словенске и наше писмености, језика и књижевности, потом и културе која постоји 12. векова. Много дуже него што постоје неке државе и традиције“, казао је Ђерић.
Архијерејски намесник и парох румски протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић подсетио је на хришћански утицај на формирање словенске писмености и културе, нагласивши значај духовне димензије културно – историјског наслеђа.
У оквиру уметничког програма приказан је кратак филм „Моравска Мисија и Дани словенске писмености и културе“ румске библиотеке, који пружио историјски осврт на живот и дело солунске браће Ћирила и Методија, али и саму еволуцију манифестације.
Солисткиња на клавиру Сања Пргоњић је музички употпунила програм, фолклорно га је украсио АНИП „Бранко Радичевић“, док је Градски мешовити хор „Никола Ћириловић Ћира“ из Беочина аплаузима награђен за композиције отпеване на српском и на руском језику.
Манифестацији је традиционално претходила изложба икона које су дело руку ђака из наше општине.
Извор: Општина Рума