Zamenik gradonačelnika Saša Santovac prisustvovao je danas svečanoj akademiji povodom 180 godina pozorišta u Zrenjaninu, u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“.
On je na samom početku uputio izraze saučešća porodicama naših istaknutih sugrađana, koji su nas nedavno napustili – Save Damjanovića i Vladimira Grubanova, rekavši da se obeležavajući danas ovaj jubilej, sećamo i njih i mnogih drugih, koji su sebe ugradili u pozorišno zdanje i čiji je stvaralački rad u neraskidivoj vezi sa pozorištem, njegovom dugom i izuzetno bogatom i vrednom tradicijom.
– Kada je daleke 1839. godine, onaj neimenovani bečkerečki trgovac pretvorio žitni magacin u ovu prelepu salu, svakako nije mogao naslutiti veličinu i uzvišenost jednog takvog dela. Bez obzira da li je istinita čuvena priča i legenda o ljubavi prema peštanskoj glumici, ili su razlozi sasvim drugačije prirode, naše pozorište ostalo je do danas da svedoči o ogromnom kulturnom značaju jedne relativno male sredine, kakav je bio Veliki Bečkerek u to vreme. Ostalo je da svedoči da se na ovim prostorima, u kitnjastom baroknom okruženju, događalo pozorište u punom sjaju, pune tri decenije pre nego što je to bio slučaj u današnjem nacionalnom teatru, beogradskom Narodnom pozorištu – rekao je, između ostalog, Santovac.
Rekao je i da je pozorišna umetnost, kao svojevrsni rodonačelnik svih drugih umetnosti, oblačila naš grad u srednjeevropsku kulturnu odoru, a nedostatak stalnih domaćih glumačkih ansambala nije predstavljao prepreku da publika često i redovno uživa u predstavama. Umesto njih, rekao je, dolazile su gostujuće trupe ili družine, kako su se tada zvale, i ti nastupi neretko su predstavljali prave pozorišne i umetničke doživljaje o kojima se u gradu dugo pričalo.
– Kada neka ustanova punih 180 godina, u kontinuitetu, obavlja istu delatnost, vrši istu kulturnu misiju i odgaja publiku u duhu negovanja pravih kulturnih vrednosti i visokih umetničkih dometa, onda je to jubilej vredan svake pažnje. I više od toga, to je 180 godina opstajanja i razvijanja u svim mogućim uslovima i okruženju kroz koje su prolazili ovaj grad i država u kojoj se nalazi – rekao je on, iznevši podatak da se pozorište tokom burnih istorijskih perioda nalazilo u devet različitih država i gradu sa tri imena.
Santovac je istakao da i danas, kada nam u posete dolaze i diplomate i visoki gosti, ali i đačke i penzionerske ekskurzije, prvo na šta im ukazujemo je upravo da se u Zrenjaninu nalazi najstarija pozorišna sala u Srbiji.
– Ovo je uvek bila i ostaće barokna pozorišna sala, zrenjaninsko pozorište, na ponos i čast svima koji živimo i radimo u ovom gradu. A zbog svoje istorije, značaja i legendi koje ga prate, može da bude na ponos i čast čitavoj Srbiji, kao vredan doprinos njenoj kulturnoj baštini i umetničkom nasleđu i tradiciji – dodao je Santovac, čestitajući svima u zrenjaninskom pozorištu ovaj veliki jubilej.
Na današnjoj svečanosti nastupili su članovi pevačkog društva “Prepodobni Rafailo Banatski”, glumci pozorišta, predstavljena je i monografija Stanka Ž. Šajtinca i Dragana Rajačića i uručena su priznanja “Toša Jovanović”.
U svom obraćanju direktor pozorišta Ivan Francuski je ukazao na misiju pozorišta – da neguje pozorišnu umetnost, pomaže srpsku dramsku književnost i da brižljivo čuva i održava čistotu srpskog jezika i da ono treba da ima ključnu ulogu u nacionalnoj kulturi.
Francuski je naglasio i da pozorište ima vrlo važnu ulogu u vaspitanju mladih generacija.
Izvor: Grad Zrenjanin