“ZATVORENIK I ŠESTOPRSTI” – po istoimenoj priči Viktora Peljevina; reditelj: Dimitrij SegejevičVihreckij; scenografija, kostim i lutke: Oleg Katorgin; kompozitor: Miodrag Mika Mladenović; produkcija: Pozorište mladih – Novi Sad; premijera 16.septembar 2018; igraju: Aleksa Ilić, Ivan Đurić, Slobodan Ninković, Saša Stojković, Neda Danilović
Ukoliko želite da saznate nešto više o autoru priče “Zatvorenik (pustinjak) i šestoprsti” Viktoru Peljevinu (1962) moraćete dobro da se pomučite. Razlog nije u tome što je mlad i nepoznat svetskoj književnoj javnosti već što se kloni javnosti. Na ruskoj književnoj sceni se pojavio 1989 godine sa pričom “Čarobnjak Ignjat i ljudi” a već 1992 godine za prvu zbirku priča je dobio pregršt nagrada u svojoj domovini i diljem zemaljskog šara. Njegove knjige su prevedene na skoro sve svetske jezike uključujući japanski i kineski, kod nas se u knjižarama može pronaći petnaestak naslova ovog autora koga je French Magazine uvrstio na listu 1000 najznačajnijih savremenih stavaralaca svetske kulture. Pored svega pobrojanog na internetu se može pronaći svega par fotografija ovog inženjera elektromehanike za koga se može reći da je samouki pisac, pohađao je samo par seminara kreativnog pisanja. Izuzetno retko daje intervjue i kada ga “ulove” obično govori o prirodi uma, nauci i religiji nego o pisanju i književnosti.
Cenjeni čitaoci će se sa sličnim problemom suočiti ako žele da saznaju nešto više o reditelju Dimitriju Sergejeviču Vihreckiju(1974). Pasivno znanje ruskog jezika stečeno, silom prilika, u toku srednje škole se ovoga puta isplatilo tako da je, teškom mukom stečena dvojka iz srodnog nam jezika, pomogla da saznam da je g. Vihreckij diplomirao lutkarstvo na Državnoj akademiji za pozorišnu umetnost u Senkt Petersburgu a da je danas direktor Okružnog lutkarskog pozorišta u Kemerovu1 koje nosi ime Arkadija Gajdara, znamenitog ruskog dečijeg pisca. Na nesreću grad Kemerovo je u centar pažnje naše i svetske javnosti došao ovog proleća zbog stravičnog požara koji se desio u tržnom centru “Zimska višnja” prilikom koga je nastradalo 64 osobe od kojih su 41 bila deca.
Pažnju ovog piskarala u pomenutoj biografiji, na srodnom jeziku, je privukao podatak da pomenuti Sergejevič Vihreckij, pored nekoliko uspešnih dečijih lutkarskih predstava potpisuje i vrlo zapažene režije lutkarskih predstava za odrasle, ni manje ni više nego Per Gint2, Evgenije Onjegin…
Uvodeći nas u priču reditelj u pratećoj programskoj knjižici kaže za Peljevina: Postoje samo fotografije. Mnogi sumnjaju da li pisac uopšte postoji.Ako verujemo da postoji, onda treba da prihvatimo činjenicu da je on, zapravo, Zatvorenik (Pustinjak). I taj pustinjak, iz godine u godinu, piše romane i priče koje odražavaju naše vreme kao u ogledalu. Ogledala su različita – odražavaju prošlost, budućnost, pa i pralelni svet…
Ovih nekoliko uvodnih reči je neophodno da bi približili čitaocima, publici a izgleda i ponekim učesnicima u projektu sa kakvim značajnim umetnicima smo imali priliku da se susretnemo ove septembarske, nedeljne, tople, jesenje večeri na praizvedbi lutkarske predstave za odrasle “Zatvorenik (pustinjak) i šestoprsti”. To što je neko odrastao ili zbog broja godina koje je nakupio se definiše kao takav ne znači da mu je oduzeto pravo na maštu ili maštarenje. Ukoliko bi to pravo bilo ukinuto nisam siguran da bi ljudska vrsta imala bilo kakvu šansu za opstanak ne samo na ovoj nego bilo kojoj planeti. Shodno tome je pre tridesetak godina3 Viktor Peljevin objavio orvelijansku priču “Zatvorenik (pustinjak) i šestoprsti” a Dimitrij Sergejevič Vihreckij nadahnuto dramatizovao i postavio na malu scenu Pozorišta mladih, samo jedan dan kasnije od dana kada se, po kazivanju učesnika sa kojima je ovo piskaralo imalo priliku da se svojevremeno upozna, navršilo punih 87 godina od izvođenja prve profesionalne lutkarske predstave u Novom Sadu.
Postavljanje ove predstave na repertoar nije prvi ali je sigurno, do sada, najhrabriji iskorak Pozorišta mladih u lutkarstvo za odrasle. Dramaturg i reditelj Vihreckij uz sinhronizovanu podršku scenografa, kostimografa i kreatora lutaka Olega Katorgina čvrstom rukom, od početka do kraja, vodi glumce i publiku kroz ovu fantazmagoričnu epopeje dva igrom slučaja zaturena pileta u procesu proizvodnje zamišljene farme za tov pilića. Ako nam je lucidni Orvel polovinom četrdesetih godina jezikom stanovnika antologijske “Životinjske farme” pokazao da nas ima jednakih i jednakijih Vihreckij nas kroz Peljevinovog Zatvorenika/Pustinjaka koji podučava svog nevoljnog šestoprstog saputnika odvodi/spušta još niže u perspektivu svetova/kosmosa tovnih pilića. Ova svevremena priča se može nekome dopasti ili ne ali gledaocima koji život ne posmatraju kroz ružičaste naočari, koje nam serviraju savremeni mediji diljem planete, će sigruno ostaviti gorak ukus u ustima. Ne mogu i neću da tvrdim da su svi prisutni u maloj sali Pozorišta mladih bili oduševljeni viđenim, pogotovo oni koji pozorište doživljavaju kao razonodu ili beg od surove realnosti u kojoj živimo ali ovakve predstave su sigurno ispisivanje nove stranice u istorju ove najstarije lutkarske kuće na Balkanu. Potrebno je samo da uprava istraje na ovom putu te da ovaj projekat uputi na međunarodne festivale gde će, to mogu sa stoprocentnom sigurnošću da tvrdim, ovaj projekat doživeti apsolutnu verifikaciju. Možda je preuranjeno ili pretenciozno ali sam iskreno ubeđen da ova predstava ima svoje mesto i u slekeciji dramskih predstava bar na Festivalu vojvođanskih pozorišta sledeće godine.
Kao što je red u prikazivanju pojedinih predstava treba da pomenemo i glumce: Ivan Đurić sa stečenim iskustvom dominira u ulozi Zatvorenika/Pustinjaka dok mu dostojno sparinguje mlađahni Aleksa Ilić kome je ovo prva uloga u Pozorištu mladih. Njima dvojici pomažu stalni članovi ansambla Slobodan Ninković, Neda Danilović i Saša Stojković vrlo spretno baratajući lutkama i zahtevnom scenografijom koja nam dočarava zamršeni svemir farme pilića.
Muzička podloga kompozitora Miodraga Mike Mladenovića je u apsolutnom saglasju sa pričom tako da sa vrlo umešnom doziranošću pojačava tegobnu atmosferu u kojoj se radnja odvija.
Na kraju, ne mogu da tvrdim da li su pisac i reditelj imali priliku da pogledaju antologijski dokumentarni film “Malj”4, Aleksandra Ilića iz 1977 godine ali mi se nameće da je to vrlo moguće te da je ova priča adekvatan nastavak istoga. Našim čitaocima iskreno preporučujem da kada budu u prilici pogledaju ovu odličnu predstavu a kao pripremu lako mogu da pronađu pomenuti dokumentarni film na sada svima dostupnom You tube kanalu.
- Kemerovo – glavni grad Kemerovskog okruga ili Kuzbasa, preko 500.000 stanovnika u Zapadnom Sibiru.
- Citat iz navedene biografije u slobodnom prevodu potpisnika ovih redova: ”predsatava u kojoj se ne čuje ni jedna reč, sve govori muzika Edvarda Griga i tela glumaca. Glumci se pretvaraju u talase, zatim u planine a to im ne smeta da divno upravljaju lutkama…”
- Затворник и Шестипалый – priča objavljena1990; podatak preuzet sa Wikipedije
- Desetominutni dokumentarni film «Malj» Aleksandar Ilić je snimio 1977. godine na farmi pilića u Varaždinu. Film „Malj“ je osamdesetih godina prošlog veka uzbudio javnost, jer mnogi su beg crnog pileta sa mesta svog nesuđenog industrijskog stratišta videli kao jaku egzistencijalnu metaforu, kao alegoriju borbe za preživljavanje onih koji su drugačiji. Film je nagrađen na najznačajnijim festivalima.
You must be logged in to post a comment.