Српска православна црква и верници данас славе Светог Трифуна, који се сматра заштитником винограда, чуварем усева од непогода и штеточина, али и заштитником искрене љубави свих хришћана.
Српска православна црква Светог Трифуна слави као великомученика који је пострадао за хришћанску веру. У „Охридском прологу“ владике Нико-лаја Велимировића пише како је великомученик Трифун погинуо 250. године у Никеји, од мача христо-борног римског цара Дакија.
Владика Николај говори о скромности и исцелитељској моћи светитеља Трифуна. Још од детињства на њему је била велика благодат Божја, те је могао исцељивати болести на људима и на стоци, и изгонити зле духове. Сахрањен је скромно, по његовој жељи, у селу Кампсади у Фригији, где је и рођен.
Светог Трифуна славе многобројни еснафи, виноградари, механџије, а на литургијама се помиње страдање овог светитеља. На овај дан виноградари излазе у виноград да орежу барем један чокот винове лозе и полију га вином. Верује се да ће грожђе тако добро родити.
Ако на светог Трифуна пада киша, верује се да ће успешно родити шљива и да ће бити добра година. Једно од веровања у народу је да са овим даном стиже пролеће, да се буди природа и најузвишеније осећање код људи, љубав.
Према веровању, Свети Трифун је чувар биља и штити га од разних штеточина. Обично се њему моле да сачува њиве и винограде од скакаваца, гусеница и других инсеката. Западне цркве данас обележавају Светог Валентина или Дан заљубљених. Владика Николај пише и о Светом Валентину, који је био епископ у италијанском граду Интерамни, где се прославио као исцелитељ брата римског трибуна Фронтана и Херимона, сина познатог философа Кратона, чиме је многе преобратио у хришћанску веру. Валентин је са својим следбеницима посечен мачем 273. године, записано је у Прологу.
Свети Трифун, празник православних верника, и празник западне традиције Свети Валентин, обележавају се истовремено. Та два свеца су, иако светковани у различитим црквама, заштитници искрене љубави свих хришћана.
Извор: снновине