Министар здравља Златибор Лончар изјавио је да је глобална употреба антибиотика у порасту, али да је, кампањом Министарства, њихова употреба у Србији у протекле две године умањена за скоро трећину. Истовремено је у Бриселу саопштено да је и у ЕУ употреба антибиотика смањена али и да је потребно уложити још више напора у борби против антимикробне резистенције.
Прекомерна употреба антибиотика доводи до веће отпорности бактерија, што може довести до све већег броја микроба који су резистентни на три или више антибиотика.
Лончар је 15. новембра на конференцији „Резултати Кампање за рационалну употребу антибиотика у Србији“ рекао да је максимум преписаних антибиотика у земљи достигнут 2015. а да је од тада њихова употреба умањена за 32,8%.
„Током спровођења пројекта, одржано је 35 едукативних радионица у којма је учествовало 7.000 здравствених радника. Посебну пажњу посвећујемо едукацији педијатара, а преписивање антибиотика деци је смањено за 12%“, рекао је Лончар.
Он је додао да ће Министарство у предстојећем периоду „будно мотрити“ на апотеке, како би се спречило издавање таквих лекова без рецепта, и апеловао на грађане да антибиотике не користе на своју руку.
Шефица Канцеларије Светске здравствене организације у Београду Жофија Пустал казала је да је недеља када се указује на значај рационалне употребе антибиотика постала традиција која се одржава десет година, а да је отпорност бактерија услед њихове нерационалне употребе глобална претња здрављу.
„У свету се бактеријама, које су имуне на антибиотике, годишње зарази 700.000 људи, од чега 33.000 у ЕУ. Тај проблем само европске здравствене системе кошта више од милијарду евра. Добра вест је да се у решавању овог проблема напредује, а у Србији је нацонални акциони план близу завршетка, а припремају се и аналитички извештаји“, рекла је Пустал.
Она је оценила да је за напредак у превенцији битан мултисекторски приступ, који ће да обједини напоре здравствених система намањених људима и животињама.
В.д. директора Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ Верица Јовановић казала је да је за спровођење пројекта веома важна кампања информисања грађана о том проблему, због чега је истакла значај медија за испуњавање свих циљева.
Професорка на Медицинском факултету у Београду Милица Бајчетић, која је и чланица радне групе у Министарству здравља за израду водича за лекаре у тој области и групе за рационалну употребу антибиотика, навела је да су задовољни пројектом и да је од 2007. године од 2.000 рецепата за антибиотике преписаних на 1.000 деце, Србија дошла у европски просек од 1.000 преписаних рецепата.
Она је казала да је циљана едукација здравствених радника драстично умањила употребу антибиотика код деце од два месеца до две године старости, као и у групи од две до 11 година.
На конференцији је такође представљен Национални водич добре клиничке паксе за рационалну употребу антибиотика, који ће на сајту Министарства здравља бити доступан и грађанима, а не само лекарима.
Европски дан посвећен повећању свести о рационалној употреби антибиотика обележава се сваке године 18. новембра. Ове године се обележава 11. пут.
Европска комисија објавила је 15. новембра да ново истраживање Еуробарометар указује на позитиван развој у употреби антибиотика. Наиме, 32% испитаника је рекло да су у последњих 12 месеци узимали антибиотике према 40% у истраживању из 2009.
Ипак, многи од тих антибиотика узети су без потребе и 20% је попијено против грипа и прехладе а 7% без преписаног рецепта од стране лекара.
Истовремено 66% испитаника зна да се антибиотици не користе код назеба а 43% је свесно да су антибиотици неефикасни против вируса.
Истраживање је показало да више од две трећине грађана жели што више информација о антибиотицима.
Коментаришући резултате истраживања, европски комесар за здравство и безбедност хране Витенис Андриукаитис рекао је да 33.000 смрти годишње у Европи због отпорности на антибиотике указује да је потребно уложити више напора у повећање свести и знања о антимикробној резистентности.
„Тај број би могао да буде знатно мањи ако се заустави непотребна употреба антибиотика, кроз боље дијагнозе и спречавање инфекција у болницама и заједницама“, истакао је комесар позивајући све који имају утицаја по том питању да удвоструче залагања.
Извор: Бета, EURACTIV.rs