„ZDRAVSTVENE TEME IZ PROŠLOSTI NOVOG SADA I VOJVODINE U KNJIGAMA ZORANA KNEŽEVA“

„ZDRAVSTVENE TEME IZ PROŠLOSTI NOVOG SADA I VOJVODINE U KNJIGAMA ZORANA KNEŽEVA“

Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture Vojvodine u saradnji sa „Društvom lekara Vojvodine – Srpskog lekarskog društva“ (Vase Stajića 9) vas pozivaju na zanimljivo predavanja na temu „Zdravstvene teme iz prošlosti Novog Sada i Vojvodine u knjigama Zorana Kneževa“, u ponedeljak 8. aprila 2019. godine sa početkom u 19,00 časova.u prostorije Društva u Vase Stajića […]

Желим више ...
STARE NOVOSADSKE KUĆE, GDE SU NEKAD BILE KAFANE…

STARE NOVOSADSKE KUĆE, GDE SU NEKAD BILE KAFANE…

Na samom početku Salajke, odnosno na uglu Kisačke i Temerinske ulice, sačuvana je prostrana kuća, u kojo je nekada bila popularna kafana „Tri krune“. Na nekim starim planovima ona je zabeležena i pod nemačkim nazivom “Gasthof zu Kronen”. Kafana s velikim brojem pomoćnih objekata bila je već 1845. godine zabeležena na mapi grada. Novi vlasnik […]

Желим више ...
NA LEVOJ OBALI DUNAVA (II DEO)

NA LEVOJ OBALI DUNAVA (II DEO)

Gimnazijska uprava zabranila je najstrože svojim učenicima, da ne smeju posećivati novosadski štrand, jer navodno loše utiče na moralno vaspitanje. Od toga doba, jadni gimnazijalci prinuđeni su da se na tako zvanom “fraj” ili “bećar-štrandu” traže rashlađenje u ovim letnjim vrućinama i da se onde kupaju pored golišavi šegrtčadi, sluškinja i raznih mangupa. To je […]

Желим више ...
NA LEVOJ OBALI DUNAVA (1 DEO)

NA LEVOJ OBALI DUNAVA (1 DEO)

Od Kameničke Ade pa sve do Kaćkog rita mogli su se u letnjim danima videti mnogobrojni kupači, u raznim kostimima i čuti razni jezici još različitijih dijalekata. Najveća i nalepša plaža je, bez sumnje, Veliki štrand. Na Velikom štrandu, Kameničkoj Adi, “Švimšulu” i mnogobrojnim “bećarskim plažama”, može vešt posmatrač zapaziti mnogo što-šta nesvakidašnjeg. Dok Veliki […]

Желим више ...
PRAZNOVANJA U VOJVODINI

PRAZNOVANJA U VOJVODINI

U krajevima današnje Vojvodine u XVIII veku su praznici bili gotovo isklјučivo verskog karaktera, a odabrani su prema „žitijama svetih“. Kalendar svetkovanja i praznovanja je bio prepun nebeskih sila, svetitelјa i mučenika, a broj prazničkih dana se protezao u nedogled. Naročito su mnogo praznovali Srbi. Bilo je toliko praznika posvećenih svetitelјima, drevnim i nacionalnim, velikim […]

Желим више ...
IZA ŠULCOVOG MLINA

IZA ŠULCOVOG MLINA

Pitomi i krotki stanovnici po nekadašnjoj periferiji Novog Sada, žalili su se običitomi i krotki stanovnici po nekadašnjoj periferiji Novog Sada, žalili su se obično na rđavo osvetlenje i kaldrmu u svojim ulicama, na nemoguću kanalizaciju, slabe prihode i velike namete. no na rđavo osvetlenje i kaldrmu u svojim ulicama, na nemoguću kanalizaciju, slabe prihode […]

Желим више ...
PRIČA O ČENEJSKIM SALAŠIMA

PRIČA O ČENEJSKIM SALAŠIMA

Reč „Salaš“ potiče od mađarske reći „Szallas“ (na srpskom „smeštaj“). Na samom početku njihovog nastajanja prvom polovinom XIX veka, to su bila improvizovana privredna staništa stočara. Kasnije prelaskom na ratarstvo, salaši su se pretvarali u kuće, slične onima koje su se gradile na selima. Tako vremenom su se povećavali , stvarajući veće ili manje grupacije […]

Желим више ...