Соја не подноси монколутуру. У монокултури драстично сманјује принос. Она треба да се гаји у плодореду после пшенице и кукуруза. Увођењем соје у плодоред између два друга усева (кукуруз-соја-пшеница) добрим делом би се зауставили процеси деградације земљишта, смањио интензитет обољења и појаве штетних инсеката и корова, а приноси усева који долазе после соје би били већи, јер соја обогаћује земљиште пре свега азотом, а затим и органском материјом која остаје после жетве у биљним остацима. Соја је одличан предусев за многе ратарске биљке. Соја најбоље реагује после сетве кукуруза, кромпира и шећерне репе. Соја се не сме гајити после сунцокрета, због заједничких болести које нападају обе културе (увенуће биљака, трулеж корена и приземног дела стабла).
Обрада земљишта – Основна обрада земљишта за соју изводи се у јесен (септембар, октобар, почетак новембра). Дубина основне обраде земљишта у производњи соје не би смела да буде мања од 25-30 cm. У случајевима када су предусеви биле стрнине, одмах по жетви неопходно је извести плитко орање, односно љуштење стрништа (10-15 cm), а почетком јесени поорати земљиште на пуну дубину (30-35 cm). Ако су предусев биле окопавине, земљиште у јесен треба орати на пуну дубину. Тако узорано земљиште оставља се у браздама да измрзне, а у пролеће чим временске прилике дозволе затварају се бразде како би се спречило испаравање влаге из земљишта. Пролећна основна обрада за соју не долази у обзир. Само на плавним и стрмим теренима долази у обзир основна обрада.
Ђубрење – соја захваљујући својим квржичним бактеријама на корену, оставља у земљишту 60-80 kg чистог азота за следећи усев. Обзиром да се ове бактерије формирају и почињу да обављају своју функцију тек након четри недеље по ницању биљке, а до тада јој је неопходан азот за почетни пораст и развиће. То значи да соји предсетвено или заједно са сетвом треба унети одговарајућу количину азота кроз примену азотних ђубрива. Соја се не прихрањује (јер би дошло до смањења или потпуног прекида активности квржичних бактерија). Ако изостане формирање квржица онда соју треба прихранити у фази 4-5 листова са 40 до 60 kg/ha чистог азота. Ову операцију треба спровести заједно са међуредним култивирањем. Фосфор и калијум су неопходни пратиоци азота када је реч о правилној исхрани соје. Препорука пољопривредним произвођачима да се ђубрењем унесе у земљиште од 50 до 70 kg/ha фосфора и 40 до 60 kg/ha калијума, и то у основном или делимично у основном а делимично у предсетвеној припреми.
Инокулација семена бактеријама азотофиксаторима пред сетву – У нашим земљиштима нема квржичних бактерија – азотофиксатора, који живе у симбиози са сојом. Да би се у нашим условима ове бактерије налазиле на корену и обављале своју функцију, неопходно је да се семе соје пред сетву третира Азотофиксином (280 gr Азотофиксина се размути у 0,5 l воде и добијена суспензија се измеша са хектарском нормом семена). Утврђено је да инокулација семена изазива повећање приноса соје од 200 до 1000 kg/ha, а повећава се и удео протеина у семену од 5 до 10%.
Сетвa – соју сејемо приближно у исто време када и кукуруз, када се земљиште загреје око 80 C. По правилу прво се сеју сорте соје дуже вегетације а затим сорте краће вегетације. Касне и средње ране сорте сеју се токим априла и почетком маја месеца, док се ране сорте могу сејати и током целог маја, а и пострано по завршеној жетви јечма, пшенице и др. Код нас соја се сеје различитим сејалицама. Најбољи резултати се постижу пнеуматским сејалицама. Међуредно растојање од 40 до 70 cm, а растојање између биљака у реду 2,5 до 5 cm (и до 10cm), што зависи од сорте. Сорте краће вегетације боље подносе мање међуредно растојање, и обрнуто. Број клијавих зрна по хектару износи: за ране сорте од 600 000 до 700 000; за средње ране од 550 000 до 600 000 и за касне сорте од 450 000 до 500 000. Количина семена потребна за сетву једног hа соје у просеку износи 80-100 kg.
Нега усева – међуредна култивација је важна мера неге у производњи соје. Обавља се по успостављању редова, односно након ницања соје. Може се обавити у неколико наврата, с тим што се прво међуредно култивирање изводи у првом тролиску соје и обавља на већој дубини од 8-10 cm, а свако следеће након две недење и нешто плиће. Међуредно култивирање има за циљ да разбије покорицу која се често ствара и на добро припремљеном земљишту услед јаких пролећних пљусковитих киша, да сузбије корове, одржи земљиште у растреситом стању, стимулише рад бактерија азотофиксатора, јер се на тај начин проветрава земљиште, обезбеђује кисеоник, а самим тим и повећава а активност бактерија азотофиксатора.
Ауторка: Данијела Илић, маст. инж.
Извор: ПССС