Већ 25. годину за редом у местима где живе Русини у Војводине, одржава се Културна манифестација „Костељникова јесен” у име Хавријила Костељника – Хомзов (1886-1948) рођеног у данашњем Руском Крстуру, а тадашњем Бечкерестур.
Oвог викенда у просторијама КУД „Тарас Шевченко” у Ђурђеву одржано је литературно-музичко вече на ком је по први пут представљена књига песама „Трн испод нокта” ђурђевчана Јакима Чапка, коме је ово трећа књига по реду. О књизи и својим утисцима говорили писци Михал Рамач, Владимир Кочиш, као и Никола Шанта коректор и одговорни уредник издавачке НИУ „Руске слово” која је издала књигу захваљујући подржци Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Књига је штампана на русинском језику, она је својеврсни зборник прича и догађаја у Ђурђеву које емотивно проживљава аутор, не мирећи се са данашњицом, судбином и чињеничним стањем онога сто, уловне речене пропада, чега све мање има.
У музичком делу програма учествовали су чланови поменутог Дружтва – орекестар, девојачка певачка група и чланови рецитаторске секције. По завршетку програма, дискусија о књизи завршена је уз коктел.
Хавријил Костељник – Хомзов био је русински филозоф, историчар, песник, прозаиста, драматург, лингвиста, универзитетски предавач и култрно-просветни пионир, гркокатолички и православни свештеник и теолог. Својим радом и залагањем је допринео оснивању Русинског народно–просветног друштва Нови Сад 1919. године. Писао на русинском, украјинском и хрватском језику. Године 1923. објавио је и прву граматику русинског језика под именом Граматика бачко–русинског говора. Поред многих дела, 1904. године у току школовања у Загребу, као осамнаестогодишњак објављује Идилични венац „Из мога села”, прво књижевно дело написано на језику бачко-сремских Русина. У њој је описао живот и сензибилитет Русина која важе и за данашњицу.
За војвођанске.рс : Б. Ђурђев
Уж 25. роки за шором у местох дзе жию Руснаци у Войводини, отримує ше Културней манифестациї „Костельникова єшень” у мено Гавриїла Костелнїка – Ґомзова (1886-1948) народзеного у нєшкайшим Руским Керестуре, а тедишнїм Бечкерестуре.
З тей нагоди того викенду у КУД „Тарас Шевченко” у Дюрдьове отримани литературно-музични вечар на котрим по першираю промовована кнїжка писньох „Церень под нохцом” дюрдьовчана Якима Чапка, котрому то треца кнїжак по шоре. О кнїжки и своїх упечаткох гуторели писателє Михал Рамач, Вламимир Кочиш, як и Микола Шанта коретор и одвичательни редактир видавательней дїялносци у НВУ „Руске слово” котра видала кнїжку дзекуюци потримовки Покраїнского секретарияту за културу, явне информованє и односи зоз вирскима заєднїцами. Кнїжка видрукована на руским язику, вона свойофайтови зборнїк приповедкох и подїйох у Дюрдьове котри емотивно преживює аутор, алє ше нє мири з нєшкашнїм животом, судьбу и станом гевтого цо, условно поведзено препада, чого єст вше менєй.
У музичней часци програми участвовали члени спомнутого Дружтва – орхестра, дзивоцка шпивацка ґрупа и члени рецитаторскей секциї. По урядовей часци програми дискусия о кнїжки наставене з коктелом.
Гавриїла Костелнїка – Ґомзова бул руски филозоф, историчар, писатель, пороиста, драматурґ, линґвиста, универзитетски преподавач и културно-просвитни пионир, грекокатолїцки и православни священїк и теолоґ. Зоз свою роботу и закладаньом допринєсол снованю Руского народного-просвитного дружтва Нови Сад 1919. року. Писла на руским, українским и горватским язику. Року 1923. обявел першу ґраматику руского язика з меном Ґраматика бачванско–рускей бешеди. Попри велї дїлох, 1904. Року под час школованя у Заґребе, з осемнац роки обявел Идилски венєц „З мойого валала„ перше кнїжовне дїло написане на язику бачко-сримских Руснацох. У нєй описани живот и сензибилитет Руснацох котри таки и у нєшкайшим живоце.
За войводянски.рс : Б. Дюрдєв