У БРОДОГРАДИЛИШТУ КОД ПЕРЛЕЗА ПОРИНУТ МОТОРНИ ТЕГЉАЧ – СКЕЛА НА ТИСИ У ТАРАШУ НЕ ИДЕ У ПЕНЗИЈУ

У бродоградилишту “Бегеј Шипјард 2”, код Перлеза, данас је поринут моторни тегљач “Штрбац“ који је запловио пут Тараша, где ће се користити за покретање скеле на Тиси код тог села. Овим се решава велики проблем тамошњих пољопривредника, настао услед почетка примене законске уредбе којом се на међудржавним речним токовима забрањује употреба скела вучених сајлом. Истом уредбом налаже се да скелу покреће пловило са чврстом везом и стручном посадом. Тиса, уз Дунав и Саву, спада међу три реке у Србији са успостављеном међународном пловидбом. 

Данашњем поринућу тегљача присуствовао је заменик градоначелника Зрењанина Саша Сантовац, који је рекао да је Град Зрењанин, на захтев мештана Тараша, у најкраћем року дошао до најбољег решења за функционисање скеле и да ће она наставити да ради као и до сада.

– Скела на Тиси не иде у пензију. Прве куће у Тарашу подигнуте су пре осам векова, а скела дуже од два века спаја обале реке Тисе. Град Зрењанин зна колико је житељима Тараша ова скела важна за живот и никако нисмо могли да допустимо да престане с радом. Зато смо постигли договор с бродоградилиштем “Бегеј 2” да нам изнајме тегљач, који ће вући скелу док не нађемо друго, савременије решење. Годишње из буџета града издвајамо око 2,5 милиона динара за функционисање скеле. Поштујући потребу наших суграђана, наших комшија из Тараша, да обрађују своју земљу и ценећи њихове напоре да унапреде пољопривредну производњу на својим имањима и тако обезбеђују егзистенцију, Град Зрењанин разматра две могућности – куповину брода, или изнајмљивање брода са посадом, који би преузео улогу скеле. Наш циљ је да грађанима Зрењанина из Тараша, омогућимо одговарајуће решење, примерено времену и потребама – истакао је заменик градоначелника и додао да ће већ почетком наредне недеље скела бити у функцији, уз поштовање свих законских прописа о пловидби и управљању пловилима. 

Директор бродоградилишта “Бегеј Шипјард” Марко Гудовић каже да је снага тегљача 1000 тона носивости и да ће моћи да опслужује скелу на Тиси без проблема.

– У бродоградилишту је извршен ремонт овог пловила дужине 19 метара и довољна су два члана посаде да би га опслуживали. Након ремонта, у наредних пет година тегљач ће моћи да обавља све послове у вези са транспортом скеле, до наредног прегледа – нагласио је Гудовић. 

Историјски списи говоре да је Тараш једно од најстаријих села у Банату и да први писани трагови о постојању насеља датирају још из 1202. године, када је поменуто у једном спису краља Беле, под именом “Тархус”, а потом и као “Тхараш”. Од Зрењанина је удаљен двадесет километара.

Тараш је 2015. године проглашен за “Европско село рода” и једино је село у Србији с таквом титулом, а у Европи је свега двадесет таквих села. У њему данас живи око хиљаду становника и готово сви се баве пољопривредом, земљорадњом и повртарством. За њих је то питање егзистенције и опстанка у овом месту.

Део тарашке обрадиве земље, површине око 2.000 хектара, услед меандрирања Тисе и промене њеног тока временом, остао је на супротној речној обали. Једини начин да земљорадници стигну до својих њива јесте коришћење скеле, с обзиром да је обилазни пут, преко Елемира и Зрењанина, дуг пуних 45 километара. Из тог разлога, скела је успостављена још 1887. године, а до сада су је опслуживала два скелара, које су финансирали сами земљорадници, познати по производњи купуса и кромпира, за чији узгој је земља уз Тису идеална. У току сезоне, скелом се људи и пољопривредне машине превозе готово непрекидно, и по више десетина пута на дан.

Скела представља и својеврсно културно добро, део етнолошког наслеђа и традиције ове средине и читавог Баната и коришћена је, између осталог, и за снимање сцена у четири домаћа играна филма и неколико серија – “Салаш у Малом риту”, “Велики транспорт”, “Јесен стиже дуњо моја”, “Коњи врани”…

Извор: Град Зрењанин