У ПОСЕТИ ЗЕЈТИНЛИКУ

У ПОСЕТИ ЗЕЈТИНЛИКУ

Посетили смо Српско војничко гробље Зејтинлик, једно парче српске земље у братској грчкој држави. Меморијални комплекс страдалих у Великом рату је подигнут на простору где је некад била Главна војна пољска болница српске војске, а у давно доба Отоманског царства пијаца уља односно зејтина, па отуда назив. Сем српских, сахрањени су француски, италијански, енглески и руски војници. Свака трећа српска кућа је у периоду 1914. до 1918. године завијена у црно, што представља највећи број жртава спрам броја становника, од чега се Србија дуго није опоравила.

Иако је прошао читав век, немогуће је остати равнодушан пред призором белих мермерних крстова са именима и редним бројевима војника над којима као вечна стража стоје чемпреси чије су саднице специјално допремљене са Хиландара. Имали смо срећу и част да нас дочека чувени Ђорђе Михаиловић, по коме је снимљен и документарни филм „Последњи чувар“. Иако у деведесет првој години управо се враћао са пијаце, говорећи „Могу све, али полако“. Он већ педесет девет година чува успомену на страдале саборце свога деде, Саве Михаиловића. Саво је био први чувар овог гробља, борац на Солунском фронту, који је добио задатак да организује ексхумацију и премештање остатака погинулих јунака.

Чика Ђорђе је због година и здравственог стања добио наследника Предрага Недељковића из Краљева. Али Ђорђе има срце јуначко и љубав који га покрећу да и даље дочекује посетиоце. Сазнајемо да овде почива око 8000 српских војника, сахрањено 2000, а у костурницу пренесено 6000 погинулих. Затим одакле је све из наше земље допреман грађевински материјал, мермер, гранит и цемент. По свом обичају рецитује стихове Војислава Илића Млађег који су исписани на маузолеју. На улазу у крипту, срдачно и ненаметљиво, супруга нашег домаћина дочекује нас са послужењем.

Сваке године на хиљаде наших сународника долази на ово свето место, у част предака погинулих за слободу. Пробој Солунског фронта почео је у зору 14. септембра 1918. године. Прошле године је прослављен век од једног од најславнијих тренутака српске историје уз присуство великог броја грађана, као и званичника из Србије и земаља савезника. Истога дана ове године и ми смо остали дирнути величином жртве коју је наш народ поднео, као и бригом и љубављу са којом се чува сећање.

За Војвођанске текст и фотографије: Ивана В.

Author Image
Lala
%d bloggers like this: