УБРЗАНО УРЕЂЕЊЕ РЕГИОНАЛНЕ ДЕПОНИЈЕ КОД НОВОГ САДА

Сваки дан се у Новом Саду и седам околних општина накупи више стотина тона смећа, наводи „Политика“.  И све га је више. За четврт века, од 2010. до 2034. године, количинa отпада ће ту нарасти са 518 на 833 тоне дневно, процењено је регионалним планом о управљању отпадом. Сада је то 612 тона сваки дан, а више од половине направи се у Новом Саду. План је да се депонија на рубу града прошири и постане регионална – већа и уређенија, са бољим мерама заштите животне околине од оних које сад (не)постоје.

„То је већ дуго гомила ђубрета. Виђао сам тамо људе како га пребиру рукама, некад и свиње које доведу да их нахране, а около лете птичурине. Личи на филм страве. За „Егзит” се запали, па се и срамотимо, а црни дим надвије се над аутопут“, прича за „Политику” председник Зелене странке Горан Чабради. Време је, истиче, да се нешто уради.

Осим Новог Сада, регионалну депонију би користиле и општине Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Србобран, Темерин и Врбас. Локалне власти су се око тога договориле још 2011. и 2012, када је свака од осам скупштина усвојила регионални план за управљање отпадом. Прича је поново заживела, и у Новом Саду је окончан рани увид у план генералне регулације регионалне депоније. „Грађани ће имати уређену депонију како заповедају закони“, изјавио је градоначелник Милош Вучевић за локални Радио 021, али и напоменуо да ће то довести до поскупљења одношења смећа, те да се цена од 145 динара по члану домаћинства сматра неекономском.

Чабради подсећа да је регионална депонија била договорена као једна од пет ствари за подршку „зелених” одборника актуелној власти, те да му је драго што је Вучевић препознао причу која годинама стоји.

„Ако ме питате да ли баш мора да поскупи услуга одношења отпада – да, то тако мора. Заштита животне околине кошта“, наводи Чабради.

У регионалном плану је процењено да су трошкови изградње ове депоније 17,7 милиона евра. Град и општине би основале заједничко предузеће „Регионална депонија”, коме би локални комуналци допремали свој отпад и плаћали 15-35 евра по тони.

Председник новосадског удружења „Инжењери заштите животне средине” Игор Јездимировић не слаже се са поскупљењем услуга ЈКП „Чистоћа”, мада поздравља изградњу депоније.

„Новосађани довољно издвајају за управљање отпадом. Да би се дошло до реалне цене, треба одвојити трошкове услуге одношења и транспорта отпада до депоније и самог одлагања на депонији“,  каже он за „Политику”.

За одношење смећа грађани сада плаћају 145 динара, али дају и кроз буџет. Ове године је у плану 344 милиона динара за управљање отпадом и 97 милиона капиталних субвенција. И на све то, додаје Јездимировић, овде се 24 године плаћа еко-динар по стамбеном квадрату, а три динара за пословни. Годишње се слије два милиона евра од еко-динара, али потрошња, истиче, није сасвим сврсисходна.

Брдо отпада удаљено је шест километара од центра града, а пар стотина метара од првих кућа. Када је прошлог децембра градска скупштина разматрала извештај о квалитету ваздуха у Новом Саду 2017–2021, одборници радикала су оценили да би регионална депонија на том месту била „еколошка бомба”.

„Да ли заиста можемо озбиљно да разговарамо о квалитету ваздуха кад је летос градска депонија горела месец дана“, навела је одборница Марина Недељковић (СРС) и додала да се њена странка годинама противи изградњи депоније у близини насељених делова и извора воде „Ратно острво”.

Према плану који је био на јавном увиду, не постоји директан утицај експлоатације депоније на људско здравље и животну средину, већ се може испољити индиректан: разношењем отпада ветром, али и због животиња које се на депонијама хране, неконтролисаним издвајањем штетних гасова, ширењем непријатних мириса, емисијом токсичних продуката сагоревања, неконтролисаним продирањем вода контаминираних штетним агенсима. Стога ће се сагледати и проценити утицаји на животну средину, ради избора оптималних решења.

„Ово што сад постоји је опасније, јер готово да нема заштите. Кад падне киша, то улази у подземне воде. Мало-мало, па се запали. Видео сам депоније у градовима Европе, имате такве да можете сести и попити кафу“,  каже Јездимировић.

У Зеленој странци очекују европска решења која доносе профит, а не загађење. Горан Чабради рачуна да је у последњих неколико деценија на градску депонију бачено 100 милиона евра сировина. По „зеленима”, депонију треба санирати и ту подићи рекреативни парк, затим поделити „Чистоћу” на два предузећа – за сакупљање и депоновање отпада, а онда расписати међународни тендер за одабир концесионара или јавног партнера који ће изградити рециклажни центар. Град би тако остваривао добит, каже он, а грађани Новог Сада и округа имали би здраву животну околину.

Извор: Политика