UNITED COLORS OFF RESISTANCE (povodom premijere projekta)

Pozor! Pozorište! – piše Dragoljub Selaković

OTPOR (praizvedba1) – Li Mekdugal

RESISTANCE – Lee Macdougall

režija: Sonja Petrović; prevod: Igor Pavlović; produkcija: Srpsko narodno pozorište, Gradsko pozorište Bečej i udruženje „Arterija“ Novi Sad; premijera 15 decembar 2017

U petak 15. decembra smo na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta imali priliku da prisustvujemo praizvedbi projekta “Otpor” po tekstu kanadskog pisca Li Mekdugala. Novosadska publika je imala priliku da se upozna sa tekstom “High life”2 (nesrećno prevedenim) kao Zdrav(o) život(e), istog autora, koji se zadnjih par godina igra, takođe, na Kamernoj sceni. Ponukani dobrom posetom, što bi se kaz’lo popularnošću, navedene predstave uprava SNP-a se odlučila da postavi novi tekst kome je ovo prvo planetarno izvođenje. Po ne zvaničnim informacijama pisac je oduševljen ovim podatkom tako da postoji mogućnost da “srpski Otpor” ugleda svetla kanadskih pozornica! Po skromnom mišljenju potpisnika ovih redova neće se obrukati! Mada bi se mogle uputiti određene zamerke na dramaturški predložak pogotovo u eksplikaciji, autorskoj ekipi se mogu uputiti samo pohvale.

foto: SNP

Scenografiju potpisuje Željko Piškorić koji poznaje Kamernu scenu “kao svoj džep” tako da mu nije bilo teško da nam sa par poteza dočara napušteno skladište ili neki sličan prostor koji su slučajni otmičari “osvojili” pa pretvorili u svoj štab. Treba naglasiti i drečave boje, bukvalno “ujedaju oči” u polutami, kojima su ispisani graffiti po zidovima i raspadnutom nameštaju, tako da nas asociraju na vrisak neshvaćene, nastupajuće, mlade generacije koja želi da se nametne na ovaj ili onaj način.

foto: SNP

Kompozitor Uroš Stojnić je na dobrom tragu da mixom hardcore & rep podvuče događaje, tako da publika može biti zadovoljna adekvatnom muzičkom podlogom, mada ako ćemo pošteno muzika bi morala biti mnogo glasnija ali to nije do kompozitora. Taj problem se lako popravlja, verovatno nama sa viškom godina nebi bilo prijatno opet to su neki drugi problemi! Predpostavljam da Igoru Pavloviću, kao jednom od starijih članova autorske ekipe i prevodiocu, treba zahvaliti za provlačenje Doorsa kroz uši, prilikom citiranja Tomasa S. Eliota, oni koji duže pamte su se setili  glasa Marlona Branda u završnoj sceni antologijskog Kopolinog filma “Apokalipsa danas”.

foto: SNP

Mlada rediteljka Sonja Petrović se hrabro upustila u obračun sa generacijskim dilemama uz pomoć svojih kolega, bliskih po godinama i razmišljanjima. Ko su te čike iz senke koji upravljaju ovom planetom? Vešto nas uvodi u Mekdugalov triler koji je, koristeći se stilom Agate Kristi, postavio urbanu “mišolovku”, smeštajući priču u okvire antiglobalističkih  protesta. Pažnja naše javnost je poslednjih tridesetak godina, iz poznatih razloga, usmerena na dešavanja u zemlji i bliskom okruženju tako da smo samo površno upoznati sa ozbiljnim demonstracijama koje redovno prate okupljanja svetskih moćnika, (G8, G20, WTO…) po svetskim metropolama. Poučno bi bilo pogledati film Bitka za Sijetl3 (Battle in Seattle) iz 2008. godine rađen po istinitim događajima iz novembra 1999. godine prilikom održavanja konferencije Svetske trgovačke organizacije (WTO), na ministarskom nivou.  U Sijetlu, tokom tih pet dana, je vođen pravi rat između policije i demonstranata okupljenih iz čitavog sveta, a na kraju su upućene specijalne jedinice a konferencija je prekinuta. To se prvi i jedini put desilo a do danas se smatra da je to najveći uspeh antiglobalističkog pokreta čak veći od Anonimusa i Njujorških protesta kad je “okupiran” Volstrit. Predpostavljamo da je tekst verovatno pisan sa namerom da zainteresuje neku od velikih producentskih kuća, tema je sve aktuelnija a samim tim sve češća u programima svetskih filmskih i televizijskih produkcija.

foto: SNP

Glumačka ekipa je savršeno ukomponovana. Igor Pavlović pored toga što je preveo tekst se vrlo mudro posvetio producentskom i glumačkom delu posla a rediteljski prepustio mlađima, generacijski bliži likovima koje tumače što se pokazalo kao dobitna kombinacija. Tijana Marković, Marko Savić i Dimitrije Aranđelović su na svom terenu tako da im je naizgled olakšan posao. Milica Grujičić ima zahtevniji zadatak, višestrukok agenta, tako da do zadnjeg trenutka nismo sigurni sa čije je strane ali sa lakoćom barata komplikovanom situacijom, prepunom katarzičnih obrta.

Samo priznanje sopstvenih strahova je pola rešenja kažu psiholozi a mlada rediteljka je izjavila povodom praizvedbe: ”Plaši me nemogućnost kontrole. Plaši me nemogućnost osećanja poverenja. Plaši me što imam iskonske nagone da promenim svet. Plaši me što se tako oseća cela moja generacija… I što pričaju da je takva bila svaka prethodna i da će biti svaka naredna”.

Iz iskustva možemo da dodamo da je potpuno logično da mladima ne preostaje ništa drugo nego bunt i to opravdan bunt kojim žele da razotkriju pogubnu politiku malog broja povlašćenih ljudi koji sofisticiranim metodima manipuliši svima nama.

Iskreno želimo akterima “Otpora”, koji bukvalno ostavljaju srce na sceni, puno repriza sa još više aplauza! Publici preporučujemo da pogleda ovu predstavu u kojoj Đavo nije ni crn ni beo već premazan svim bojama!

“…Mi smo šuplji ljudi
Mi smo punjeni ljudi
Naginjemo se jedno na drugo
Glave punjene slamom…”

Tomas S. Eliot; Šuplji ljudi, (The Hollow Men; 1925)

ps.

Možda se pitate, poštovani čitaoci, zašto niste imali priliku da pročitate komentar o “Vojvođanskoj rapsodiji”, a premijera bila 2. decembra? Možda ste pomislili da je, posle teksta o povratku marioneta u Novi Sad, neko povukao konce, pa nećete više imati priliku da čitate komentare o pozorišnim dešavanjima iz tastature ovog autora4 ?! Nemoj te se plašiti, niko nije vukao konce,  nećete ostati uskraćeni za komentar  o “Vojvođanskoj rapsodiji”, samo ćete morati da sačekate da se oporavi ansambl koga je pred samu premijeru pokosio virus, tako da je po skromnom mišljenju potpisnika teksta, poštenije da komentar ostavimo nakon reprizne izvedbe koja je planirana za 13. januar, upavo dolazeće nam 2018 g. Tada ćemo imati priliku da vidimo domete u realnom svetlu a ne iznuđena rešenja.

__________________________________________________________________

  1. danas se to prevodi kao: svetska premijera
  2. adekvatnije bi bilo “ekstravagantan život, život na visokoj nozi…” ali to ide na brk nekom drugom
  3. takođe nesrećno prevedeno, adekvatnije bi bilo Rat u Sijetlu
  4. autor inače ova sočinenija naziva piskaranjem

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

sixteen − 1 =