Od kada je odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ustanovljen, Međunarodni dan ljudskih prava nije obeležavan u situaciji sličnoj današnjoj, navodi 013info.
Početkom godine, pandemija Covid 19 počela je da se širi planetom i ostavlja iza sebe sve veći broj zaraženih i mrtvih. U odlučnoj nameri da se pandemiji suprotstave, državne vlasti su u našoj, kao i u drugim zemljama, posegnule za ograničenjem ljudskih prava. Osim na planu ljudskih prava, posledice pandemije mogle su se pratiti i u drugim oblastima – ekonomiji, kulturi, prosveti, sportu. Ekonomske aktivnosti su redukovane, a tamo gde je bilo moguće privatni prostor je transformisan u radni. Kulturna zbivanja, kao i prosvetne aktivnosti iz realnog su prostora preselile u virtualni. Sportisti su se takmičili pred praznim tribinama, a pandemija menja i obrasce našeg svakodnevnog funkcionisanja.
Pandemija je kompleksan fenomen. Ona provocira državnu intervenciju, ali isto tako i našu odanost ljudskim pravima, jer građani zaslužuju da uživaju sva ljudska prava koja im pripadaju. Ustav Republike Srbije je jasan: kada se pribegava ograničavanju ljudskih prava, mora se voditi računa o suštini prava koja se ograničava, a zatim i o svrsi, prirodi i obimu ograničenja, navodi se u saopštenju pokrajinskog ombudsmana.
Sva su ova pitanja izuzetno važna, jer se na osnovu njih dokazuje i demokratska zrelost zajednice i njena privrženost univerzalnim vrednostima.
Pokrajinski ombudsman je svestan da efikasna borba protiv pandemije Covid 19 ne počinje pred ulazom u bolnicu, nego daleko od tog ulaza – u vlastitom domu, na radnom mestu, prodavnici ili na ulici i zato skreće pažnju na važnost prevencije da se pridržavamo svih epidemioloških mera zdravstvenih službi. Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman podstiče nadležne organe na dalje pružanje dodatne pomoći starijima, deci i drugim osetljivim grupama kojima je takva pomoć upravo sada neophodno potrebna.
Izvor: 013info