Да генерацијски јаз није препрека да се заједно живи и ради доказ је прича из Бачког Брега, наводи РТВ. Искуство и младост спојили су деда и унук, а резултат је производња поврћа у неколико пластеника.
Разлика у годинама између њих је 60, али те године које их деле нису препрека Јози Бандову и његовом унуку Марину Горјанцу да сложно функционишу и да заједнички раде у Мариновим пластеницима. Иако се данашњи начин производње поврћа разликује од начина производње пре неколико деценија дека Јоза колико може помаже унуку, али каже најважније му је што није сам.
„Да вам право кажем када њих видом мени је довољно, јер знам да нисам сам и јер знам да је ту неко ако ми се нешто деси“, каже дека Јоза.
„Деда као деде. Дође да види шта радимо, брине се када смо цео дан у пластеницима, каже – морао сам доћи да вас обиђем. Помаже колико може, чупка траву, колико може. А ово у пластеницима њему је све чудно. Он мисли да то може и напољу да буде. Ја му кажем може деда, али ово је заштићени простор, па нема толико прскања и болести“, каже унук Марин.
У ову причу деде и унука уклопила се и Маринова девојка Силвија Козлик.
„Разумемо да је деда стари пољопривредник и да он не би могао да седи унутра док ми радимо. Једноставно мора да дође да види шта се дешава, да нам помогне. Не може он пуно да ради, али се труди“, каже Силвија.
Сезона производње у пуном је замаху, па посла има од јутра до вечери и то сваки дан.
„Прво нам долази паприка бабура, затим парадајз, имамо на отвореном боранију, краставце“, набраја Марин шта их све чека наредних недеља.
„Питају они за свет, а ја им кажем у моје време се радило мотиком и сви и стари и млади долазили су да виде како су моје њиве чисте и здраве“, каже дека Јоза.
Са Марином и Силвијом деда Јозина кућа је живнула. Сваки дан има своју динамику, јер послови у пољопривреди не могу да чекају. Дека Јоза помаже колико може, а некада је довољан само и неки мудри савет научен из животног искуства.
Извор : РТВ