Poglavlje 13, koje se odnosi na oblast ribarstva otvoreno je polovinom ove godine, a osim izmena propisa i usklađivanja sa standardima EU važno je i podizanje administrativnih kapaciteta kako bi se lakše prilagodili jedinstvenom tržištu EU i stvorili uslove za korišćenje fondova u ovoj oblasti, rečeno je u PKS na konferenciji “Poglavlje 13 – o čemu pregovaramo”.
Direktor Sektora za poljoprivredu PKS Veljko Jovanović istakao je da Srbija ima veliki potencijal u sektoru ribarstva i da je važno da se čuju mišljenja stručnjaka koji učestvuju u pregovaračkom procesu u ovoj oblasti.
Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, rekla je da u vreme kada je za Poglavlje 13 rađen skrining, oblast ribarstva nije prepoznata kao problematična, osim, kako je navela, nekoliko sitnica koje je trebalo jasno definisati. “S obzirom da nemamo izlaz na more, obim prava i obaveza koje preuzimamo stupanjem u članstvo je mnogo uži u odnosu, na primer, na Crnu Goru”, rekla je Miščević i dodala da postoji pitanje zaštite nekih posebnih vrsta ribe, posebno evropske jegulje.
Ona je na konferenciji u organizaciji Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede rekla da to ipak ne znači da ne treba da primenjujemo ono što su standardi pravila EU. Miščević je rekla da ju je u momentu kada je bio aktuelan skrining “porazila činjenica”, odnosno informacija da je prvi ribnjak koji je nastao u ovom delu Evrope – ribnjak u Ečki, baš u to vreme prestao sa radom.
Miščević je navela i da će Srbija imati obavezu da uradi Strategiju razvoja akvakulture onda kada budemo spremni za zatvaranje poglavlja.
“Srbija nema izlaz na more, ali može se reći da smo u ovoj oblasti zemlja koja ima sve više odobrenih projekata EU kako za preradu tako i za izvoz proizvoda ribarstva i zato smatram da je potrebno da poštujemo pravila koja su propisana na tržištu EU kako bi olakšali poslovanje našim privrednim subjektima”, rekao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i predsednik pregovaračke grupe Velimir Stanojević. Dodao je da su glavni trgovinski partneri za uvoz, ali i za izvoz upravo članice EU.
Prerada ribe
“Prerada ribe postaje sve značajnija, i pored potreba domaćeg tržišta zadovoljava u određenoj meri i izvoznu komponentu prema drugim zemljama. Upravo zato politika kvaliteta, kao inspekcija i kontrola moraju se usklađivati sa zahtevima EU”, istakao je Stanojević.
On je naveo da Srbiju očekuju značajne promene u oblasti ribarstva, usklađivanje jedinstvenom politikom zakonodavstva EU u ovoj oblasti, kao i da možemo očekivati značajne benefite za naše privredne subjekte u sektoru ribarstva.
Kako je naveo zamenik predsednika pregovaračke grupe Mirko Novaković, u Upravi za veterinu registrovan je 141 ribnjak, a dominira proizvodnja šarana i pastrmke. Što se tiče izvoza, najviše izvozimo u zemlje EU i CEFTE, a najviše uvozimo iz EU. Novaković je istakao i da se u narednom periodu mora voditi računa o očuvanju ribljeg fonda.
Izvor: Tanjug