УСКРШЊИ ОБИЧАЈИ У ВОЈВОДИНИ И СРБИЈИ

Ускрс или Васкрс обележава дан када се Исус Христ вратио међу живе и као такав представља један од најрадоснихих дана у хришћанству. Овај празник који слави његову победу над смрћу и прогонством прожет је фасцинантим традицијама. Поготово у Војводини .

Обичаји налажу да се на Ускрс устаје рано, али никако не леже пре поноћи. Ако би се отишло у кревет пре него што сат откуца поноћ, верује се да би та особа била ненаспавана и да не би била склона послу до следећег Ускрса.

Прво јаје обојено у црвено зове се „Чуваркућа“, „чувар”, „стражар”, „стражник“ и за њега се верује да има посебну моћ, моћ да чува укућане и доноси срећу и благостање.

Ово јаје се често закопавало у двориште или поље јер се веровало да штити усеве. Ипак, приликом руковања чуваркућом требало је бити опрезан јер би било каква грешка донела лошу срећу.

Још један обичај везан за црвена јаја је да се ујутру умивало са водом у којој је преко ноћи било потопљено ускршње јаје, босиљак, здравац и дрен.

Деци су се црвеним јајима трљали образи како би остала црвена и здрава током целе године.

Причешће се одржавало не само у цркви већ и у природи. У Шумадији била је традиција да се причест обави у природи тако што ће се појести пупољак леске или глогов лист, и отићи на исповедање.

У источној и јужној Србији овај обичај називао се „комкањем”. По њему, пре ручка су се у вино потапале дренове ресе, траве здравца и парчићи ускршњег колача. Сви укућани требало је да попију ту „комку” и потом прескачу секиру на прагу куће изговарајући жеље за срећу и напредак.

У неким селима јужног Баната, Бачке и Срема, палиле су се свеће на прозорима у улицама кроз које је пролазила литија.

Један од ускршњих обичаја је да се једу јагњетина и говедина јер јагње симболише самог Исуса, а ово је једна од 4 симболичне животиње које су се јавиле у визијама пророка Језекиља и св. апостола Јована Богослова. Уколико би Ускрс пао пре Ђурђевдана није се јело јагњеће месо.

За овај велики празник месе се посебни хлебови. У неким деловима Војводине пеку се специјалне лепиње са уметнутим целим јајетом („ковржањак”) које се после размењују са пријатељима.

На сам дан Ускрса по дворишту и кући крију се јаја и слаткиши које после деца траже.

На Побусани понедељак, иде се на гробље и на сваки гроб се ставља по једно црвено јаје како би и преминули преци „славили” васкрсењу Христа.

Овај дан такође се зове и Водени понедељак јер тада момци по обичају поливају водом девојке. На овај дан, како би земља родила, у њиви оставити разбијено ускршње јаје, а како би стока била здрава целе године даје јој се ускршње јаје да поједе.