Soja je jedna od najstarijih kulturnih biljaka. Poreklom je iz Mandžurije,a njeno prisustvo u ishrani čoveka traje već blizu 5000 godina. Međutim tek 1901 godine prve količine sojinog zrna dolaze u London čime joj se otvaraju vrata evropskih fabrika ulja. Od soje se može dobiti nekoliko stotina proizvoda. U proizvodnji ulja za ljudsku ishranu, sojino ulje je na prvom mestu u svetu. Sa aspekta klimatskih faktora, za uspešno gajenje soje značajna su četri faktora, a to su:
. Toplota;
. Količina padavina i njihov raspored tokom cele godine;
. Intenzitet svetlosti;
. Relativna vlažnost vazduha;
U pojedinim fazama razvoja soja ima različite potrebe za toplotom. Donja granica za klijanje semena kod ove kulture iznosi 7 do 8 oC, dok temperatura koja omogućava relativno brzo i ravnomerno klijanje i nicanje je od 10 do 12 oC. U ranim fazama svog razvića soja može podneti mrazeve i do -4 oC. Najpovoljnija temperatura za rast i razvoj soje je između 20 i 25 oC. Do cvetanja potrebe za toplotom su veće, dok su po završenom cvetanju manje.
Što se tiče količine padavina i njihovog rasporeda one po godinama osciliraju, ali može se reći da se soja dobro prilagođava ovim promenama. Ukupne potrebe soje za vodom bile bi zadovoljene sa oko 700 mm padavina godišnje. U periodu klijanja i nicanja voda je faktor od izuzetne važnosti. Ravnomerno klijanje i nicanje omogućuje formiranje što ujednačenijeg rasta biljaka,, sposobnih da očuvaju cvetove. Takve biljke biće otpornije na sušu i bolesti. Kvalitetan koren omogućiće i im kvalitetnu i dobru ishranu hranljivim materijama koje se nalaze u zemljištu. Dovoljna količina vlage u početnoj fazi rasta soje daje nam garanciju da će i prinos biti dobar. U fazi nalivanja zrna, voda služi da se velike količine hrane transportuju na putu od korena i lista do zrna.
Od faktora intenziteta svetlosti često zavisi dužina vegetacije velikog broja ratarskih kulturaa, pa i soje. Soje je u periodu cvetanja, potrebno oko 10 sati mraka. Ova osobina soje ima veliki praktičan značaj, jer će se pravilnim izborom sorte, kao i vremena setve postići najbolji proizvodni rezultati. Ranostasnije sorte su manje osetljive na dužinu dana.
U dve faze vegetacionog razvoja soje relativna vlažnost vazduha dolazi do izražaja. To su faze cvetanja i zametanja plodova. Vlažnost vazduha koja je zadovoljavajuća obezbeđuje očuvanje cvetova i zametaka i smanjuje transpiraciju. Najpovoljnija relativna vlažnost vazduha za soju je između 70 i 80 %.
Što se zemljišta tiče, kao i većina drugih njivskih biljaka soja najbolje prinose daje na plodnim zemljištima, bogatim humusom i u dobrom toplotnom i vodno vazdušnom režimu. Na svim tipovima zemljišta soja se može uspešno gajiti uz odgovarajuću primenu agrotehnike.
Autor: Vladimir Stanković
Izvor: psss