Анализа здравственог стања становништва града Новог Сада за 2018. годину, на основу витално-демографских и медицинских показатеља препоручује јасно дефинисање и спровођење конкретних пронаталитетних мера и активности у циљу побољшања стопе рађања.
„Истраживања су показала да је у Новом Саду изражено старење становништва, да је стопа наталитета неповољна, а природни прираштај низак – испод једног промила, док жене све касније постају мајке. Српска радикална странка сматра да Град Нови Сад као локална самоуправа са највећим буџетом по глави становника, мора далеко енергичније и одлучније да се суочи са овим проблемом и уведе неколико нових подстицајних мера, када је пронаталитетна политика и подршка стамбеној политици у питању. За пронаталитетну политику, путем процеса вештачке оплодње издваја се свега десет милиона динара годишње, а кључни потез поред већих средстава би требао да буде и рад на афирмацији и упознавању грађана који имају проблема са зачећем са овим поступком. Осим тога, ми морамо бити свесни да нам се села свакодневно празне, куће остају празне, а млади, због немогућности запослења и трајног крова над главом напуштају не само руралне средине, већ и државу“ – истакла је Марина Недељковић, одборник Српске радикалне странке у Скупштини Града Новог Сада.
Српска радикална странка је предложила да се овај проблем, на територији Новог Сада, делимично реши увођењем нове категорије подршке стамбеној политици, која би подразумевала издвајање средстава за куповину кућа са окућницом за младе брачне парове у сеоским срединама.
„Ми морамо оживети села која су удаљена од центра града, у којима има све више празних кућа, а све мање деце која похађају први разред основне школе. Ради се у првом реду о Степановићеву, Ковиљу и Бегечу. Ако сваке године Град Нови Сад може да издваја огромна средства за непотребне трошкове попут помоћи Егзит фестивалу или појединим јавним предузећима, не видимо зашто то не би могао да учини када су у питању они којима је помоћ најпотребнија“ – додала ја Марина Недељковић.
Српска радикална странка сматра да се не говори довољно о последицама бомбардовања у јавности и ужим стручним круговима, имајући у виду да у узроцима смртности доминирају, поред кардиоваскуларних, управо малигне болести. Поред тога, један од великих проблема у нашем систему здравства је недостатак лекара опште праксе, пребукираност појединих специјалиста и листе чекања.