Mali broj poljoprivrednika u južnom Banatu se odlučuje za drugu setvu, iako ona donosi dodatni prihod. Pančevački ratari prvi put su posejali proso da bi ostvarili dodatni prihod i nisu se pokajali.
Vladimir Panić i Vukašin Ristić iz Pančeva su pre dva meseca, posle vađenja uljane repice, zajedno odlučili da na 35 hektara prvi put poseju postrno proso, kako bi ostvarili dodatni prihod.
Ova biljka je otporna na sušu, a kišno leto je doprinelo da imaju prinos od tri tone po hektaru, što je izuzetno dobro za drugu žetvu.
“Jako je zahvalna kultura, ima jedan tretman prskanja od korova, jedan tretman za insekte, đubri se samo azotom i zato je vrlo jednostvano održavati”, objašnjava Vukašin.
Poučeni dobrim iskustvom, ovi poljoprivrednici iz Pančeva sledeće godine će proširiti površine postrnim poljoprivrednim kulturama.
“Biće tu još postrnih kultura koje su ekonomski isplative, ali treba znati i pripremiti zemljište na vreme, posejati i sve isplanirati u zadatim rokovima i kada se krug zatvori i uspeh ne izostaje”, napominje Vladimir.
Proso je veoma tražen na našem tržištu i koristi se uglavnom za ishranu domaćih životinja i kućnih pernatih ljubimaca, a od skora i za proizvodnju alkohola i piva. Ali i u ljudskoj ishrani.
“Što se prosa tiče, njega skoro i da nema na domaćem tržištu iz domaće proizvodnje i uglavnom se uvozi. Ovo je sad nešto novo kod nas i postigli smo i relativno dobru cenu od 30 dinara za kilogram što će obezbediti profit proizvođačima”, kaže otkupljivač iz Pančeva Mirča Nikša.
Sve više poljoprivrednika u južnom Banatu se odlučuje za proizvodnju alternativnih poljoprivrednih kultura, jer su izračunali da uz manja ulaganja mogu ostvariti veću zaradu.
Izvor: RTS