Винарија Дошен из Сремских Карловаца у близини Карловачке гимназије је место где се сви пријатно осећају. Опуштено, уз звук евергрина и домаћицу која се никад не љути када гости дођу ненајављени. Капија је увек отворена, јер како каже госпођа Дубравка Дошен, они су ту због туриста. Сви су задовољни и радо се враћају. Тако срдачно и сами смо били дочекани, уз чашу мерлоа и пријатан разговор.
– Имамо вина и бермета, све зависи шта волите. Ми их не држимо као архивска вина. Најбоља су свежа, млада вина од 2 до 3 године, а касније бела вина губе квалитет а расте им цена. Црвена вина могу и пар година дуже, али се ми тиме не бавимо. Ми имамо малу производњу која покрива оно што ми можемо. Најбоље се продаје бермет зато што има неку своју причу и зато што странци хоће нешто аутентично да понесу. Бермети се овде производе 300, 400 година и имају свој квалитет – објашњава нам госпођа Дубравка и додаје да вина треба да имају своје име. Па тако имају мерло са кабернеом под именом Танго. Затим шардоне, а име је Маестро. Имају бели, розе и црвени бермет. То је чувено десертно вино, у које иде суво воће, лековито биље и зачини.
Посла има пуно, не постоји субота, недеља, државни празник, црвено слово. Потребна је помоћ у производњи, у том пољопривредном делу, копање, орезивање, прскање. Не може се физички бити присутан у винограду, подруму и винарији. А кад стигне грожђе даље све сами контролишу.
– Шардоне је номиновани краљ белих вина већ тридест година. Шардоне је на врху, и ми смо се определили за њега и први смо га у Карловцима посадили. Исто тако и мерло и каберне још пре четрдесет година и то баш захваљујући Сими Лазићу. Иначе он је теча мога мужа, који је био овде на факултету, тако да ми имамо оригинал француске калеме.
– Долазе нам странци из целог света, нема ниједне земље из које нису били. Масовно долазе из Кине, имају стандард и могу то себи да приуште. Нису познаваоци вина, али воле да пробају и то им је ново искуство. Углавном им се свиђају бермети, вероватно је то комплементарно њиховој кухињи која је слатко кисела љута, а и бермети су слатки. Долазе добро информисани и са предзнањем шта желе да посете, културни су и свиђају им се наша храна и обичаји.
Бављење овим послом за Дошене је породична традиција. „Ми смо у животу радили друге професије, али ово је нешто што је наш ДНК, нешто што мора годинама да изађе на површину и ми смо знали чим одемо у пензију да је то оно чиме ћемо се баш бавити професионално. Мада нисмо задрти професионалци, него уживамо и играмо се.“ Код њих долазе прави хедонисти који воле да уживају у вину. Њихова вина се искључиво овде могу купити, ниједан ресторан или винотека их немају. Вина праве само од свог грожђа, не докупљују. „Није све у новцу него треба и уживати у животу. Кад тад човек се враћа природи, земљи и првобитним вредностима, све друго је пролазно“ поручује Дубравка а ми испијамо наш мерло и одлазимо са лепим утисцима и жељом да поново дођемо.
За Војвођанске, текст и фотографије: Ивана В.
You must be logged in to post a comment.