ВИРТУОЗНИ НЕМАЊА РАДУЛОВИЋ У СИНАГОГИ

Немања Радуловић са својим оркестром Double Sens наступио je у петак 28. јуна у 21 час у Новосадској синагоги. Последњи пут Новосађани су га чули 2013. године, тако да су карте за овај дуго очекивани догађај у организацији Музичке омладине Новог Сада плануле већ првог дана пуштања у продају.

На самом почетку Немања каже да би било лепо свирати и негде напољу али је већ пуно дешавања у граду. Тако би више посетилаца могло да присуствује концерту, али да Синагога, позната по изузетној акустици и монументалној унутрашњости отвара могућности за један диван акустични концерт. Представио је, са присношћу најближег рођака, чланове свог двонационалног ансамбла по именима.

Почели су композицијом Александра Седлара, а даље у овом делу концерта водили су нас кроз свет класичне музике, чули смо између осталог Мађарске игре Дворжака, Романсу Шостаковича, Игру сабљама Хачатуријана. После овог класичног дела прешли су на музику из филмова као што je Cinema Paradiso. Како је увек тврдио да је Кустурица велики уметник, слушали смо нумеру Ово је мушки свет из филма Емира Кустурице Живот је чудо , затим валцер из његовог филма На млечном путу. Немања је познат и по извођењу интересантних обрада као што је Шехерезада Римског Корсакова у аранжману Александра Седлара. Специјални гост на концерту била је глумица Тамара Алексић, нама позната као филмска Ленка Дунђерски. Она је причом, а Радуловић и Double Sens музиком, дочарала увек инспиративну причу о прелепој, храброј и мудрој Шехерезади и цару Шахријару кога је од некад окрутног владара кроз Приче из хиљаду и једне ноћи преобратила снагом своје љубави. На крају Немања захваљује публици и невероватним музичарима. На бис слушамо виолинисткињу Ксенију Милошевић која сада пева циганску Хоп хоп хоп и То је била љубав. Изводе нам Чардаш и као по обичају овог рођеног Нишлије Нишку бању, где им се публика придружује песмом.

Немања је један од највећих виолиниста данашњице, фасцинантне музичке биографије испуњене престижним наградама. Већ дуги низ година живи у иностранству и својом уметношћу нас на најбољи могући начин представља у свету. Ипак себе не сматра никаквом звездом већ само човеком „који воли оно што ради и ужива у сваком дану“ како уме да каже сасвим мирно и уз осмех. Невероватно скроман и непосредан, како са људима из свог ансамбла, тако и са публиком. Не сметају му ни ситни киксеви попут микрофона који је у једном моменту престао да ради. Угледавши пар мобилних телефона сугерисао је присутнима да нема потребе за снимањем, и да уживају у овом тренутку. Ми смо свакако уживали ове вечери у осећају путовања без граница и баријера, а у исто време и осећају блискости, повратку свом дому и себи. Вођени најтананијим тоновима овог оркестра који свирају као једно и буде наше емоције стварајући утисак да је сасвим свеједно шта свирају, јер на програму је ове вечери првенствено била музика, уметност и љубав.

За Војвођанске текст: Ивана В.

Фотографије: Весна Р.