Od 2016. cena zemlje neprestano raste u Vojvodini, što nije slučaj u istočnim i južnim delovima države gde vrednost hektara stagnira pa čak i pada.
Cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji od 2016. godine porasla je u nekim regionima i do 20 odsto. Ovaj rast zabeležen je u mnogim okruzima Vojvodine ali ne i u Šumadiji i južnoj i istočnoj Srbiji gde vrednost hektara na tržištu stagnira pa čak i pada.
Plodne oranice u okolini Novog Sada, tačnije u Južnobačkom okrugu i dalje su najskuplje i uglavnom je do njih teško doći.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u prvoj polovini prošle godine prosečna cena hektara u okolini Srbobrana, Temerina, Bačke Palanke, Bečeja, Vrbasa i Titela bila je 10.100 evra. To je gotovo tri puta više od prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u južnoj i istočnoj Srbiji. U ovom delu zemlje, hektar je 2016. u proseku koštao 3.500 evra dok je prošle godine vredeo 3.300 evra. Zemlja u Šumadiji je nešto skuplja pa je hektar u proseku koštao 3.850 evra. Zvanične cene obračunavaju se na osnovu iznosa iz kupoprodajnih ugovora. Poznavaoci tržišta ističu da se često mogu uzeti sa rezervom jer se iznosi transakcija (u ugovorima) često fingiraju na niže pa i više vrednosti iz raznih razloga.
– Lokalnu cenu diktira to koliko ima uspešnih poljoprivrednika na toj teritoriji. Veće parcele imaju višu cenu, koja može vrtoglavo da raste ako je zemljište pored asfaltnog puta ili postoji mogućnost da bude prevedeno u gradsko građevinsko zemljište – kaže sagovornik „Politike” koji je dobro upućen u stanje na ovom tržištu. Kako objašnjava, grubi prosek za Vojvodinu, tačnije Bačku je 10.000 evra po hektaru. Otprilike se računa evro po kvadratnom metru. Sa druge strane, dodaje, u istočnoj Srbiji naročito cena zemlje je neverovatno niska, sela su opustela, žitelji ovog dela zemlje masovno odlaze u inostranstvo. Tamo hektar plodne zemlje, uz Mlavu, može da se kupi i za 1.000 evru. Prodaja i izdavanje i pored toga ide teško jer je sve manje onih koji žele da se bave poljoprivredom.
Nasuprot ovakvim primerima borba za plodnim oranicama u Evropskoj uniji se nastavlja. Isto važi i za naš region gde su, po svemu sudeći, trenutno u najvećem problemu poljoprivrednici iz Slovenije. Oni su nedavno zatražili pomoć vlade jer sve teže mogu da se izbore sa bogatijim Austrijancima koji masovno kupuju slovenačko zemljište uz garanciju jer je kod njih nekoliko puta skuplje.
– U Austriji seljak, u osam ujutro, otrči do svoje banke i već u dva posle podne ima na raspolaganju milion evra povoljnog kredita, dok se u Sloveniji zavlače postupci za dobijanje kredita – požalio se novoj ministarki poljoprivrede predstavnik poljoprivrednika Pomurske regije. On je osvetlio suštinu problema proizašlog iz načela EU o slobodnom kretanju kapitala, roba i usluga – u Sloveniji su svi kupci jednaki pred zakonom, ali su komšije sa severa očigledno u prednosti jer raspolažu većim budžetima. Dobar deo zemlje u toj regiji, koju su dobili tokom denacionalizacije, već je u rukama Austrijanaca.
Cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji trenutno je znatno viša nego u okruženju ali ne i u odnosu na visokorazvijene poljoprivredne države EU. Prošle godine objavljeno je da proizvođači iz pograničnih mesta u Banatu čak kupuju njive u Rumuniji, jer je cena hektara znatno jeftinija nego u Srbiji.
Izvor: Politika