ВРАТИЛЕ СУ СЕ ВРЕДНОСТИ СЕДАМДЕСЕТИХ

ВРАТИЛЕ СУ СЕ ВРЕДНОСТИ СЕДАМДЕСЕТИХ

Тешко је у овом вештачком, високотехнолошки контролисаном свету одржати нежност и интимност живота, то је нешто о чему не говоримо, а због чега свакодневно патимо, каже мађарска редитељка Илдико Ењеди, која борави на Палићу у својству председнице жирија 25. Фестивала европског филма Палић.

Њен филм „На души и телу“, необична љубавна прича о двоје радника у кланици у Будимпешти, отворио је прошлогодишњи палићки фестивал, а претходно је награђен „Златним медведом“ у Берлину, као и признањима ФИПРЕСЦИ и екуменског жирија.

„Јединствена искуства, дирљиве људске приче дешавају се у окружењу у којима се не очекују. Само помислите на болнице где се рађају деца. Та места нису направљена ни за бебе, ни за жене ни за породице, а могу да наведем још низ сличних примера. Желела сам да испричам причу о нечему о чему не говоримо, а због чега патимо сваког дана“, рекла је Ењеди у интервјуу Танјугу.

„На души и телу“ говори о ћутљивом, рачуновођи Ендреу (Геза Морчањи), парализоване руке, и усамљеној санитарној инспекторки Марији (Александра Борбел) која једва проговора, а који откривају да сваке ноћи сањају исти сан – два грациозна јелена који се нежно воле у снежној шуми.

„Неке границе ствара друштво, али већину креирамо сами зато што се бојимо. Желимо сигурност, уместо да живимо живот, да доживимо тренутак, јер то подразумева ризик. Ако се потпуно отвориш другој особи, ризикујеш да будеш одбијен, повређен, па често одлучујемо да не ризикујемо и тако пропуштамо најбољи део живота“, истакла је Ењеди.

Коментаришући селекцију Главног програма Фестивала европског филма Палић, примећује да нема трендова што је одлично из перспективе европског филма и из перспективе селектора.

„Сви могу слободно да трагају за својим сопственим гласом, својом темом. Тренд је да нема трендова и мислим да је то добро. Главни програм је врло богат и колористичан и уживање је гледати филмове из вечери у вече“, истакла је Ењеди.

Сматра да су филмски аутори одлично свесни горућих проблема у Европи и свету, али наглашава да није довољно бавити се актуелном темом, већ је потребно стварати добре филмове.

„Редитељи морају да буду добри филмски ствараоци и да праве добре филмове на тему коју изаберу. Није ствар у томе да се само баве темама које све нас тренутно интересују, већ да стварају уметничка дела. Тако имају могућност да дотакну наша срца, наше емоције и постигну више од пуког бављења темама које су битне за друштво“, оценила је Ењеди.

Она наглашава да понекад нека мала тема, на први поглед лична, може много да значи великом броју људи, ако говори искрено, без компромиса.

Последњих пет-шест година биле су врло успешне за мађарску кинематографију.

„Интересантна ствар је да аутори који су довели до њеног успеха припадају различитим генерацијама – од Марте Месарош до младих. То значи да су ти таленти били ту и раније, тако да се нешто друго променило“, рекла је Ењеди.

Она је објаснила да је у питању промена система финансирања који је сада крајње транспарентан, пружа одређену дозу сигурности, а селекција се врши на основу професионалних критеријума.

„Нема естетске ни политичке цензуре. Има новчане цензуре, али она није екстремна. Све то је показало како брзо велики таленти могу много дати земљи, филмској индустрији ако им се само пружи шанса“, додала је Ењеди.

Осећа, каже, одређену врсту новог приступа нове генерације не само у филму, већ генерално.

„Имам двоје деце од 22 и 26 година. Чудно је то искуство. Ја сам одрастала седамдесетих уз хипи идеје које се сада враћају у технички другачијем окружењу. Млади брину за планету, свесно живе свој живот, брину о квалитету живота, а мање за каријере. Деведесетих година смо били изгубљени и заслепљени жељом да успемо, да брзо изградимо каријеру“, рекла је Ењеди.

„Највеће вредности с краја шездесетих и почетка седамдесетих су се вратиле и то је добро за све“, истакла је.

Ењеди припрема нови филм и каже да први пут у својој каријери ради на адаптацији књижевног дела, а реч је роману, који много воли – „Повест о мојој жени“ мађарског писца Милана Фишта.

„Овога пута ћу себе ставити у позицију 45-годишњег мушкарца и покушати да видим свет његовим очима, да спознам његове потешкоће да разуме своју жену, да разуме други пол. То је врло тешко. Као што очекујемо више разумевања од мушкараца, то исто треба и ми да пружимо“, рекла је Ењеди.

Извор: Тањуг

Author Image
Lala
%d bloggers like this: