ZA ČISTU DUŠU NEMA PREPREKA

NAĐIMO JEDNI DRUGE, TO JE ONO ŠTO NEMAMO – Heranuš Aršagijan

režija: kolektivna; produkcija: Hangardz pozorište/Istanbul, Turska – svetska premijera(praizvedba) igraju: Garin Maral Ćizmesijan, Jaklim Ćatal, Lara Narin, Tara Demirsioglu, Jeđnja Akgun

Šestoga dana,  međunarodnog pozorišnog festival jezičkih manjina – SINERGY#WTF 2, smo prisustvovali jednom izuzetno uzbudljivom i značajnom pozorišnom činu. Možda ne tako značajnom u svetskim okvirima ali sigurno značajnom za nezavisnu pozorišnu kompaniju Hangardz koju čine mladi glumci jermenskog porekla osnovanu pre samo tri godine u Istanbulu. Oni koji su bar informativno imali dodira sa istorijskim činjenicama sigurno su upoznati sa viševekovnim sukobima i sporovima na relaciji između Turske i Jermenske države i mogu samo da naslute sa kakvim se preprekama suočavaju ovi mladi ljudi u svom životnom okruženju pa još na sve to možemo da zamislimo kolika je i kakva hrabrost praviti Pozorište za koje kažu da ga grade na osnovu iskustava koja su stekli na putu od života do pozornice. Njihov put je za njih “put od žute cigle”* koji ih je ovoga puta odveo do Hernauš Aršagjan, pesnikinje zapadno-jermenskog porekla  koja je živela u Istanbulu pre stotinjak godina, umrla je od tuberkuloze sa 17 godina,u prevodu njeno ime znači “iznenada”.

foto: Srđan Pabloo Doroški

Tekst ove dirljive priče je sačinjen od pesama i prepiske između ove pesnikinje, još devojčice i njenog voljenog prijatelja Hranta… a predstava je završni oblik  dobila na licu mesta, tokom proba u zadnjih nekoliko dana za vreme trajanja festivala u Novom Sadu tako da smo imali čast da prisustvujemo svetskoj premijeri ili kako se to nekad zvalo praizvedbi. Oni koji nisu naslućivali o čemu se zapravo radi i šta se dešava su poprilično bili iznenađeni a ni mi koji smo ponešto načuli nismo očekivali sa kolikom količinom energije, posvećenosti i ljubavi ćemo biti suočeni u sedamdesetak minuta trajanja ove izvanrednog poetsko scenskog doživljaja. Čak i iskusniji pratioci ovog jedinstvenog festivala su bili suočeni sa tehničkim nedostatkom titlovanog prevoda koji je ovoga puta išao na engleskom i nije bio usklađen sa dinamikom izgovorenih replika tako da su i mnogo bolji poznavaoci jezičkih varijacija, od ovog piskarala, danas uobičajenog planetarnog jezika nisu bili u mogućnosti da pročitaju ogromnu količinu teksta u delićima sekunde dok su se pojedine replike stajale fiksirane po nekoliko minuta.

foto: Srđan Pabloo Doroški

No, ni problem nepoznavanja jermenskog jezika, ni nemogućnost praćenja prevoda nije omelo prisutnu publiku da zdušno isprati ove mlade, nadasve hrabre ljude otvorenog srca koji su se poslednjeg atoma snage predali snazi poezije i ljubavi koja je preplavila pomalo skučeni prostor male scene novosadskog pozorišta. Najoptimalnije rešenje, koje je već posle nekoliko početnih minuta postalo kristalno jasno je bilo prenebregnuti titl i ne obarćati pažnju na njega čemu su, po svoj prilici pribegli svi prisutni. Ubrzo je postalo apsolutno jasno da kada imate pred sobom čiste duše i nepatvorenu energiju posvećenu do kraja onda jezičke berijere padaju same i ne predstavljaju nikakav problem.

foto: Srđan Pabloo Doroški

Novosadska publika je i ovom prilikom pokazala svoju veličinu i sposobnost ukazivanja poverenja pravoj umetnosti koja je nezaustavljivo nadirala iz svake pore tih petoro mladih jermenskih glumaca. Na kraju su za svoju hrabru igru nagrađeni ogromnim palauzom sa kojim su, čini se i sami bili iznenađeni znajući sa kakvim je problemima bila suočena u publika bila suočena u praćenju predstave ipak se čini da smo bar ovom prilikom “pronašli jedni druge” i da je ovoga puta taj nedostatak otklonjen. Na kraju siguran sam da će mladom jermenskom kolektivu teatra Hangardz ova podrška biti od velike pomoći u budućem radu i iskreno se nadam da ćemo imati priliku da ih ponovo vidimo u našem gradu sa novim projektima. U prilog tome pogledajte nekoliko fotografija koje bar delimično dočaravaju atmosferu sinoćnjeg nezaboravnog doživljaja.

——————————————————————————————-

*”put od žute cigle”, asocijacija preuzeta iz bajke “Čarobnjak iz Oza”, misli se na put koji sve vreme traži Doroti, glavna junakinja, a podrazumeva put kojim će se vratiti kući…

Za vojvodjanske.rs: piše Dragoljub Selaković

foto: Srđan Pabloo Doroški
foto: Srđan Pabloo Doroški
foto: Srđan Pabloo Doroški
foto: Srđan Pabloo Doroški