Царински службеници су у претходних неколико дана на Терминалу Градина и у дубинској контроли на путу Краљево-Рашка прекинули поступак и задржали скоро 7.500 одевних предмета због сумње да повређују право интелектуалне својине.
На Терминалу Градина је 8. фебруара 2018. године приликом контроле робе из Турске, намењене увознику из БиХ, утврђено да за приближно 250 кг гардеробе постоји сумња о повреди права интелектуалне својине. Реч је о 2.300 мушких, женских и дечјих мајица, комплета, кошуља, блуза, фармерица, торби и чарапа са ознакама робних марки „Зара“, „Патролне шапе“, „Мини Маус“ и „Томи Хилфигер“.
Наредног дана је на овом истом робном царинском терминалу, у камиону који је такође за босанскохерцеговачко тржиште из Турске превозио текстилну робу откривено да је готово 900 кг гардеробе под сумњом да повређује право интелектуалне својине брендова „Келвин Клајн“, „Томи Хилфингер“, „Поло“, „Гучи“, „Армани“, „Пол енд шарк“, „Лакост“, „Најк“ и „Адидас“. Задржано је око 4.500 мушких кошуља, јакни, тренерки и доњег веша и дечје гардеробе са ликовима и ознакама спајдермена, патролних шапа и Мики Мауса.
Приликом дубинске контроле код места Богутовац, на путу Краљево Рашка, цариници су 7. фебруара 2018, године ради контроле зауставили комби курирске службе. Приликом прегледа пошиљака откривено је да скоро 400 одевних предмета не прати адекватна документација о пореклу и плаћеним дажбинама, а за које се сумња и да повређују право интелектуалне својине.
Међу задржаном гардеробом највише је мајица и тренерки „Адидас“ и „Најк“, пиџама са дечјим цртаним јунацима и женских ташни „Прада“, „Гес“, „Зара“ и „Луј Витон“.
Царинска служба има обавезу да за сваку робу, за коју се посумња да је плагијат, прекине царински поступак и о томе обавести носиоца права, односно његовог овлашћеног представника. „Носилац права има рок од 10 радних дана да поднесе Управи царина писану сагласност да је роба кривотворена и да сагласност за њено уништење“, каже Небојша Анђелковић, начелник у Одељењу за заштиту интелектуалне својине Управе царина, „јер осим ризика који представљају за потрошаче због сумњивог квалитета, кријумчарени кривотворени производи и пиратерија погађају много шире слојеве друштва, наносећи штету, пре свега државном буџету и онима који легитимно послују, а од профита оствареног незаконитом дистрибуцијом и продајом робе на црном тржишту често се финансирају други видови криминала“.
You must be logged in to post a comment.