ZASNIVANJE ZASADA DRENA

Kod većine voćnih vrsta savremena voćarska proizvodnja zahteva značajna materijalna sredstva za obradu, đubrenje, navodnjavanje,zaštitu, rezidbu i druge agrotehničke mere , a dren postiže visoke i redovne prinose u znatno skromnijim agrotehmičkim uslovima. Mogućnost jeftinije proizvodnje plodova daje drenu poseban značaj kao industrijskoj voćnoj vrsti, naročito ako se ima u vidu da je cena jedan od ograničavajućih faktora bržeg povećanja potrošnje voćnih prerađevina.

Dren se smatra biljkom spontane flore jer kod nas nema primera plantažnog gajenja ali prisutan je u porodičnim voćnjacima zbog dekorativnog izgleda i svojih proizvodnih i lekovitih vrednosti. Razmak sadnje u baštama, na ravnim i dobro plodnim zemljištima treba da bude 6×4 m. Ukupna količina sadnica po 1 ha treba da bude od 400-625 sadnica a da prinos u punom rodu bude 20-25 tona. Najčešće preporučeni uzgojni oblik je vaza, koja omogućava dobru osvetljenost krune. U početku razvoja voćke može se vršiti oštrija rezidba, dok kasnije rezanje mora biti svedeno na minimalne intervencije kako se ne bi omelo normalno funkcionisanje biljke.U zasadu se preporučuje pored kalemljenih biljaka da ima drena dobijenih iz semena zbog autoinkompatibilnosti a sve u cilju pospešivanja adekvatnog oprašivanja. Dren je jedna od retkih biljnih vrsta koja se održava u svom prirodnom obliku bez primene hemijskih preparata ili uz njihovu najminimalniju upotrebu. Kod nas za uzgoj drena postoje izvanredni uslovi, te bi širenje ove voćne kulture i iskorišćavanje njenog ogromnog potencijala za organsku proizvodnju voća bilo od velikog prirodnog značaja. S obzirom da nije zahtevna kultura ni u agrotehničkom smislu, može se sa relativno skromnim ulaganjima sprovoditi i u ruralnim regionima i na taj način podstaći ,,kućna,, radinost, odnosno komercijalizovati proizvodnja sadnog materijala i prerađevina od ploda. Pošto faza cvetanja traje 10-15 dana, to je i sazrevanje plodova sukcesivno. Zato bi se berba morala vršiti protresanjem grana dva puta sedmično i sakupljanjem otpalih plodova u prigodno postavljenim mrežama ispod krošnji. Drenjine su jestive kada postanu meke na dodir i kada opadaju. U ovoj fazi plodovi poprimaju vrlo karakterističnu crvenoljubičastu boju ili žutu, gubeći sjaj i živo crvenu boju koja je prisutna u oporim plodovima. Protresanjem se ne može doći do plodova koji bi se koristili za spremanje drena kao masline , već se berba mora vršiti ručno. Oni su tada tvrdi i počinju tek menjati boju iz zelene u karakterističnu boju za zrenje. Održivost plodova je veoma kratka , pa radi produženja čuvanja plodove treba ohladiti u tekućoj vodi, a nakon toga se konzumiraju u svežem stanju, suše, zamrznu ili prerađuju.

Autor: Nebojša Brzaković – dipl.inž. poljoprivrede

Izvor: PSSS