ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА ПРЕДСТАВИО НОВЕ ЗБОРНИКЕ – СТРУЧЊАЦИ ОЦЕНИЛИ ДА ПОСЕДУЈУ ВИСОК НАУЧНИ КВАЛИТЕТ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА ПРЕДСТАВИО НОВЕ ЗБОРНИКЕ – СТРУЧЊАЦИ ОЦЕНИЛИ ДА ПОСЕДУЈУ ВИСОК НАУЧНИ КВАЛИТЕТ

Завичајни музеј Рума спада у ретке музеје који имају своју периодичну публикацију, а румској публици синоћ су представљени нови Зборници број 8 и 9, о којима су говорили рецензенти: музејски и научни саветник др Драго Његован и др Бранислав Поповић, из Лексикографског одељења Матице Српске.

Поред румске општине зборници садрже истраживања и за територије које обухвата Завичајни музеј: Пећинци, Стара Пазова, Инђија, али се односе и на цело подручје Срема и Војводине, културолошко подручје које обухвата исти менталитет, обичаје и историју, казала је мр Бранислава Kоњевић, директорица Завичајног музеја Рума.

Зборник број 8 је посвећен присаједињењу Срема и других војвођанских области Србији, али се у њему налазе и веома много других корисних прилога из области археологије, историје, посебно завичајне. Зборник број 9 је посвећен осмовековном трајању аутокефалности Српске православне цркве, наравно са нагласком на православље у Срему. Ту су и други значајни радови из завичајне историје.

Др Његован сматра да зборници Завичајног музеја поседују високи научни квалитет, те да би наредни, јубиларни, десети Зборник требао да се објави као библиографија,како би се на једном месту видело све оно о чему и на који начин је писано, што ће показати вредност публикација.

Публикација је вредна, доноси вредне налазе и она је потврда рада стручњака у овој установи, јер се ова установа бави прикупљањем одређених историјских артефаката, али и њиховом презентацијом. У науку не спада само резултат, него и пут до резултата. Ови радови се заснивају на архивској грађи, музејској грађи, али и на истраживањима до сад непознатих извора“, поручио је др Његован.

Чланци у зборницима су урађени углавном трудом запослених у музеју и то је веома битно да се запослени у музејским институцијама ангажују у научном раду и пре свега на коришћењу фонда институције, сматра др Бранислав Поповић.

„На тај начин се презентује сам фонд музеја, предмета који се у њему налазе и просто се сагледава историја и историја личности овог краја. Стил је битан, а избор тема би требало да буде такав да заинтересује ширу публику, јер у оваквим типовима часописа постоје заиста веома занимљиви чланци који би могли да заинтересују читаоце пре свега са овог подручја, да се упознају са историјом свог града и краја. Због тога је добро да пишу сами запослени јер они на најбољи начин то могу да приближе широј читалачкој публици, јер боље познају публику у Руми и околини“, рекао је др Поповић.

Поред кустоса Завичајног музеја у Руми, прилоге за зборнике дају и сарадници Матице Српске, професори Филозофског факултета у Новом Саду и Београду и други, зависно од теме.

Извор: Општина Рума

Author Image
Zjaja
%d bloggers like this: