ЖИВЕ КОД РОДИТЕЉА И МАШТАЈУ О БУДУЋНОСТИ У ИНОСТРАНСТВУ

Подаци из извештаја о положају и потребама младих показују да они брину због посла и мале плате која их спречава да се осамостале. Али да маштају о белом свету – не кошта ништа

Сваки пети омладинац у Европској унији данас трага за послом, сваки четврти је на ивици сиромаштва, а готово половина младих између 15 и 34 године на југу Европе нити се школује, нити трага за послом, сведоче подаци изведени из најновијег истраживања ММФ о међугенерацијским неједнакостима и сиромаштву у ЕУ. У студији се такође упозорава да су млади Европљани кредитно најзадуженија генерација међу становништвом – ако имају срећу да су запослени, углавном раде привремене и ниско плаћене послове и живе с приходом који је 60 одсто испод просечног.

Ово истраживање такође потврђује да су у најтежем положају млади у медитеранским земљама.

Бобан Стојановић, председник Кровне организације младих Србије, истиче да и наша земља припада медитеранском културном кругу, а истраживање ове организације, које је спроведено од маја до јула прошле године, показало је да више од 60 одсто младих у Србији, старости од 15 до 30 година, живи у родитељском стану и нема никаквих месечних прихода, а чак 90 одсто младих није ступило у брак.

– Подаци изведени из „Алтернативног извештаја о положају и потребама младих”, који је сачинила Кровна организација младих, показују да су млади у Србији разочарани, забринути због високе стопе незапослености и обесхрабрени чињеницом да не могу да пронађу посао и живе самостално, због чега велики број њих размишља о одласку из Србије. Највећи број младих у Србији живи у својој момачкој или девојачкој соби, петина изнајмљује стан, свега десет одсто има стан у свом власништву, а око пет процената младих живи у студентском дому. Обесхрабрује податак да чак 60 одсто младих нема никакве месечне приходе, а више од трећине њих планира да се исели из родног места у потрази за бољим животом. Док млади из руралних крајева планирају пресељење у већа места, млади из градова маштају о емиграцији у земље Западне Европе” – упозорава наш саговорник и додаје да ће средином године радити компаративно истраживање о положају младих у Србији и Европској унији.

Резултати студије „Млади – наша садашњост” Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду такође говоре да се више од половине младих у нашој земљи још увек башкари у својој девојачкој или момачкој собици, пије прву јутарњу кафу у породичном кругу и живи на маминој кухињи, а чак две трећине популације која има између 19 и 35 година спада у категорију „издржаваних особа” које финансијски помажу родитељи.

Истраживање које је обављено на узорку од 1.627 испитаника, старости од 19 до 35 година у 62 општине на територији Србије, показало је да тек свака седма млада особа живи самостално, односно с пријатељима или рођацима док студира у другом граду. С родитељима живи две трећине младих између 24 и 25 година, половина младих од 29 и 30 година и 37 процената оних између 34 и 35 година.

Ако имамо на уму социјалне маркере одраслости – завршено образовање, напуштање родитељског дома, запослење, ступање у брак и финансијску независност, можемо констатовати да чак 46 одсто младих старости од 19 до 25 година нема ниједан остварен атрибут одраслости и да скоро свака десета млада особа од 26 до 35 година нема ниједну карактеристику одраслости.

Студија Међународне организације рада и Републичког завода за статистику, под називом „Транзиција младих жена и мушкараца на тржишту рада Републике Србије”, која је урађена на репрезентативном узорку од 3.500 младих особа узраста од 15 до 29 година, такође је показало да је свега трећина младих особа у нашој земљи запослена.

Највећи број младих у нашој земљи ради у сектору услуга – чак 77 процената младих жена и половина младих мушкараца, а значајан број њих ради и у пољопривреди (14,6 процената) односно у индустрији (23,8 одсто).

Извор: Политика