Zimska brazda uzorana u jesen poboljšava usvajanje zimskih padavina (kiše i snega). Kako objašnjava diplomirani inženjer poljoprivrede Nada Lazović Đoković oranjem zemljište postaje rastresito, a to pomaže razgradnji organskih materija, omogućavajući bolje oslobađanja hraniva i veću biološku aktivaciju.
Glavni preduslov za kvalitetno obavljanje dubokog oranja je povoljno stanje vlažnosti zemljišta. Tu se od poljoprivrednika zahteva primereno korišćenje mehanizacije, tako da se mehanizacija ne koristi na poljoprivrednim površinama ukoliko je zemljište zabareno, poplavljeno ili pokriveno snegom. Lazović Đoković naglašava da je sada, takođe, odličan period za sprovođenje kalcizacije zemljišta primenom organskih đubriva, jer su prinosi ove godine bili visoki, pa su oni izneli mnogo hraniva iz zemljišta.
Kalcizaciju je zbog otežane mehaničke obrade idealno obavljati po suvom vremenu (tokom leta) ili po smrznutom vremenu (zimi). Pre obrade zemljište se obavezno mora dobro pomešati sa dubljim slojevima, zato što je kiselost uvek više izraženija u dubljim slojevima, naročito na nižim područima, odnosno zemljištima teže propustljivosti.
Zimska kalcizacija ima sledeće prednosti:
- ako se obavi pre jesenjeg oranja, tad dolazi do neutralizacije kiselosti zemljišta u dubljim slojevima;
- ukoliko se primeni po smrznutom zemljištu, mehanička obrada će biti lakša;
- kalcizacija u ovom periodu (šest meseci pre setve ili sadnje) imaće veći efekt kod naredne kulture, jer će podići pH zemljišta;
- nadoknađuju se hraniva (kalcijum i magnezijum) iznesena prinosom.
U rano proleće, kada se steknu uslovi i stanje zemljišta to omogući, zimsku brazdu obavezno treba zatvoriti drljačom, da bi se prekidanjem kapilarnog toka sprečilo isparavanje vlage nakupljene tokom zime. Prolećni vetrovi doprinose bržem gubitku vlage iz otvorenih brazda. Zatvaranjem brazda se na površini stvara izolacioni sloj, zemljište se brže greje i suši, a vlaga se čuva u dubljim slojevima.
Izvor: pssss