Kako publici koja je koja se ne bavi arhelologiojom predstaviti ono što je vrednost? A vrednost je svakom čoveku prsten, bio on verenički, venčani, zavetni ili signaturni prsten ili prsten koji je dobio u spomen na neko dešavanje. Znači prsten je nešto malo više od predmeta, i arheolozi znaju – rečeno je na otvaranju izložbe prstenova iz srednjeg veka.
Dve velike gostujuće arheološke izložbe otvorene su u Gradskom muzeju. Reč je o izložbama objedinjenim pod skupnim nazivom „Krug života i smrti“. Izložba u prvom delu prikazuje 39 prstenova iz perioda srednjeg veka, od 9. do 19. veka, a u drugom delu pod podnaslovom „analize drugačijih perspektiva“ predstavljaju nova saznanja do kojih se došlo u protekle dve decenije.
Ova postavka autorski je projekat Gradskog muzeja u Somboru i autorki Viktorije Uzelac, višeg kustosa. Kako publici koja je koja se ne bavi arhelologiojom predstaviti ono što je vrednost? A vrednost je svakom čoveku prsten, bio on verenički, venčani, zavetni ili signaturni prsten ili prsten koji je dobio u spomen na neko dešavanje. Znači prsten je nešto malo više od predmeta, i arheolozi znaju – rečeno je na otvaranju izložbe prstenova iz srednjeg veka. , muzejskog savetnika. Izložba je prvi put publici predstavljena pre dve godine povodom obeležavanja 140 godina postojanja Gradskog muzeja u Somboru, a u ovoj godini arheologije do sredine oktobra gostuje u Subotici.
„Izložbu čini posebnom celovitost, sistematičnost i želja da se predstave najvažnije i najvrednije stvari, jer za jubileje uvek izvlačite nešto što je značajno. Zbog toga smo predstavili sistematizovanu zbirku, kao što je zbirka prstenja koju je trebalo prilikom obrade, konzervacije, restauracije i sistematizacije iznedriti, jer od 77 komada prstenja koje imamo u srednjovekovnoj zbirci svako ponaosob je značajno i vredno. Ali, kako predstaviti publici koja se ne bavi arhelologiojom ono što je vrednost? A vrednost je svakom čoveku prsten, bio verenički, venčani, da li bio zavetni ili signaturni prsten ili prsten koji je dobio u spomen na neko dešavanje. Znači prsten je nešto malo više od predmeta, a arheolozi znaju, kada u okviru groba otkriju određeni predmet, taj predmet govori o pojedincu, tu je taj krug života i smrti. Krug, kao simbolika početka i kraja ne završava samo sa prstenom, nego sa našom životnom pričom. Zbog toga smo tu želele da predstavimo lepotu nakita, lepotu arheologije, značaj muzeja i značaj zbirki“ objašnjava arheolog Viktorija Uzelac.
Prsten je arheološki nalaz koji istovremeno govori i o vlasniku i o onome ko ga je izradio, prsten je ličan, isto koliko nosi i poruku o društvu. Prstenje je izrađivano od bronze, srebra, zlata, poludragog kamenja, ali objašnjava Uzelac prsten se u ovom slučaju ne posmatra kao plemenita kovina već kao nešto više.
„U srednjem veku zlatno prstenje je bilo vezano za vladare i za aristokratiju, u antičko vreme je ono bilo isključivo vezano za carske porodice i za vladarske porodice. Meni je dopadljiva jedna priča koja je vezana za ranomađarski prsten iz 10. veka iz Stanišića, to je zlatni prsten sa jednom gemom u kojem je urezana predstava lava. To je interesantan prsten o kojem se malo znalo i kroz jedno posebno studijsko istraživanje sa kolegama, došlo se do velikih zaključaka. Recimo, da je to jedna intimna priča, to je prsten koji je nosio muškarac aristokrata, iz 10. veka, poreklom iz ranomađarske elite, a u Panonsku niziju došao je sa neke daleke teritorije“ kaže Uzelac.
Drugi deo izložbe – „Analiza drugačijih perspektiva“ rezultat je saradnje kolega različite struke i primene posebnih analiza. U fokusu je bio pokušaj da se u pronađenim skeletima otkriju ličnosti.
„Arheolozi obično poučavaju kulture u globalu, načine sahranjivanja, tipove keramike, ali mi smo došli na ideju, da obradimo temu identiteta pojedinca, indentiteta zajednice, gde se pojedinac utapa u zajednicu. Obrađujući materijal zajedno sa kolegama koje se bave različitim analizama, pokušali smo da pronađemo koje su to specifičnosti koje pojedinac nosi sa sobom. Da ne pričamo samo o globalnom načinu sahranjivanja u bronzanom dobu, nego da vidimo ko je bio taj pojedinac, a mi to možemo da saznamo od proste antropološke analize. Ovde imamo dva skeleta muškaraca, koji su se bavili teškim poslovima kao mali, do 18 godina, bili su pothranjeni, iako su počeli da koriste proso u bronzanom dobu. Dalje kroz istorijske periode imamo jednog Sarmata koji je bio veoma zanimljiv po tome što smo shvatili ne samo da tipologija njegovih predmeta govori o njegovom zanimljivom načinu života, već i sam njegov način sahranjivanja i predmeti koji ga povezuju i sa Evropom i sa Azijom. Imamo bandažiranu dečiju lobanju što govori o statusu pojedinca, odnosno tog deteta u određenom životnom periodu“ kaže Putica.
Izložba će biti otvorena do sredine oktobra, a u planu je da autorke održe i posebna predavanja o pojedinim predmetima koji su deo ove postavke.
Autor teksta i fotograf: Aleksandra Isakov
Izvor: subotica.info