Svojim izgledom sugeriše da je podignuta u davna vremena zamkova i utvrđenja, ali njen tvorac je inžinjer Baltazar Dulić koji je 1950. godine rukovodio gradnjom, navodi: subotica.info.
Gala koncertom orkestra „Virtuozo“ pod upravom koncert majstora Žiga Pala i nastupom Subotičkog kamernog hora „Pro muzika“ pod upravom Kristine Čikoš, proteklog vikenda obeleženo je 75 godina postojanja Letnje pozornice na Paliću.
„Tokom proteklih 75 godina ovde su se susretale generacije doživljavajući trenutke koji su postali deo našeg zajedničkog sećanja. Ova pozornica prevazilazi svoju fizičku formu, ona je živo srce Palića, mesto gde se muzika, pozorište, film i zajednička emocija spajaju u jedno“ kazala je pozdravljajući publiku Mirela Balint Novak, direktorka preduzeća „Park Palić“ pod čijoj nadležnošću je ovaj objekat.
Ušuškana u središte Velikog parka na Paliću, ovaj objekat svojom veličinom, amfiteatrom sa hiljadu mesta za sedenje, pozornicom i kulama, te prilazom, nikako ne remeti sklad koji ovde postoji između prirode i graditeljskog dela. Izgrađena u kamenu, što svakako nije tipičan bački graditeljski materijal, sa kulama na kojima su balkoni sa ogradom od kovanog gvožđa, Letnja pozornica već na prvi pogled deluje kao kao idealna scenografija za neko delo klasične dramske literature. Mada izgleda kao da je svedočila o vitezovima i konjanicima, Letnja pozornica podignuta je 1950. godine po projektu Baltazara Dulića, inižinjera Urbanističkog zavoda Autonomne pokrajine Vojvodine. Inžinjer je u sred parka pronašao amfiteatar u koji je udobno smestio gledalište, scenu, okružujući ih sa svega nekoliko objekata u koji se smešta sva potrebna scenska tehnika. Tako publika Letnjoj pozornici prilazi stazom kroz šumu, nailazeći na zid na kojem je figura „Talije“ rad vajarke Ane Bešlić, i oko koga ga stepenice vode ka gledalištu.
Dejan Mrkić, saradnik Istorijskog arhiva u Subotici, pre desetak godina u časopisu „Eks Panonija“ objavio je tekst u kojem podseća da ideja o izgradnji pozorišne scene na Paliću nije bila nova, tako navodi da je istoričar umetnosti Bela Duranci pisao o tome da je osnivač Palićkih olimpijskih igara Lajoš Vermeš imao pozorinicu koju je kasnije srušio. Istorijski arhiv čuva nacrt pozorišne zgrade na Paliću iz 1881. godine, ali je tek sredinom 20. veka ostvarena ideja o izgradnji mesta za pozorišnu i muzičku scenu na Paliću.
Letnja pozornica te 1950. godine otvorena je operom, tadašnja Vojvođanska opera izvela je arije iz „Travijate“, „Pajaca“, „Prodane neveste“ i „Šeherezade“ kako se vidi na sačuvanom plakatu. Potonjih godina neki drugi zvuci su se čuli sa Letnje pozornice kada ovde nastupaju rok grupe 60-tih godina. A, onda je nekoliko decenija Letnja pozornica pala u zaborav. Tek sredinom 90-tih godina ovde je izvedeno nekoliko predstava KPGT teatra.
Međutim, onog trenutka kada je Letnja pozornica postala „matična“ scena prvo nazvanog međunarodni, a potom Festivala evropskog filma, ona je doživela najveću popularnost. Sam graditeljski koncept Letnje pozornice je idealna scenografija kojoj gotovo ništa nije potrebno dodavati. Publika je sa radošću prigrlila čar gledanja predstava, filmskih projekcija i slušanja koncerata na otvorenom, pod vedrim nebom u prostoru sjajne akustike i preglednosti. Jedina primedba koja joj se stavlja je da nije uvek udobno ponekad i nekoliko sati sedeti na tvrdim drvenim klupama, ali zaduženi za zaštitu ovog zdanja kažu da bi bilo kakav tapacirung narušio originalnost mesta.
Letnja pozornica je ovog leta i obnovljena, te su učvršćeni i kameni stubovi koji opasuju gledalište i drvena nadstrešnica. Inžinjeri koji su radili na obnovu kažu da nisu pronašli dokumenta da je bilo prethodnih obnova. Letnja pozornica je očigledno, solidna građevina koja je za sve ove decenije ugostila na hiljade gledalaca na projekcijama i koncertima ili pozorišnim predstavama.
Izvor: subotica.info