Према проценама антрополога, више од 60 одсто светске популације 1. јануар не доживљава као „праву“ Нову годину, већ као административни датум. За њих је прави почетак године везан за Месец, Сунце, природу или веру.
За већину људи на планети децембар је симбол опраштања од старе године, месец носталгије, сећања и нових одлука. Дочек 31. децембра традиционално се сматра „најлуђом ноћи у години“, док се 1. јануар доживљава као чист почетак и нова страница живота. Ипак, овај датум није универзалан, нити је једини почетак године на свету.
Иако су главни тргови широм планете као Тајмс сквер у Њујорку, Трафалгар сквер у Лондону или Трг републике у Београду у новогодишњој ноћи препуни људи, у многим земљама та ноћ пролази сасвим мирно. Разлог је једноставан: грегоријански календар није једини по коме се мери време, нити је 1. јануар за све народе симбол новог почетка.
Датуми прославе Нове године разликују се од народа до народа јер се не ослањају сви на исти календар. Док део света користи Грегоријански календар, други део користи Јулијански, а многе културе и религије и даље поштују лунарне, соларне или лунисоларне календаре.
Поред тога, ови календари потичу из старијих паганских и религијских традиција, које су постојале много пре прихватања хришћанских празника и грегоријанског календара. Због тога почетак године може бити везан за појаву младог месеца, пролећну равнодневицу, верске догађаје и ритуале, или историјске и културне обичаје одређеног народа.
Зато Нова година у неким земљама пада у јануару, у другима у марту, априлу, па чак и у јесен. Кинеску Нову годину дочекује више од 1,3 милијарде људи. Она се обележава између 21. јануара и 21. фебруара, у складу са лунарно-соларним календаром, а почиње другог младог Месеца након зимске краткодневице. Празник је познат и као Празник пролећа и траје чак 40 дана. Сваку годину обележава једна од дванаест животиња кинеског зодијака, а прославе су праћене ватрометима, парадама и плесом змаја, који симболизује снагу, срећу и заштиту.
Јевреји славе Рош хашану, Нову годину која по грегоријанском календару пада између 5. септембра и 5. октобра. За разлику од масовних славља, овај празник има пре свега духовни карактер. Он представља период самопреиспитивања, покајања и опраштања. Дува се у шофар, чији звук подсећа на плач и позива вернике да преиспитају своја дела. Рош хашана означава почетак „десет дана кајања“, који се завршавају најсветијим јеврејским празником – Јом Кипуром.
Муслиманска Нова година, или хиџретска Нова година, означава почетак нове године по исламском лунарном календару, због чега се њен датум сваке године помера. Почетак године везан је за хиџру, сеобу пророка Мухамеда из Меке у Медину 622. године.
За већину муслимана овај дан нема карактер свечаног славља, већ се обележава мирно и достојанствено. Верници се окупљају у молитви, размишљају о протеклој години и посвећују духовној обнови.
Први месец исламскe године, мухарем, сматра се светим и посвећен је добрим делима и самодисциплини. У појединим земљама муслиманска Нова година је и државни празник, док се у другим обележава искључиво верски.
Персијска или иранска Нова година, Норуз, обележава се првог дана пролећа и има традицију дужу од 4.000 година. Везана је за обнову природе и симболизује нови живот. Слави се у Ирану, Ираку, Авганистану и широм дијаспоре. У домовима се припрема трпеза „седам син“, са намирницама које симболизују здравље, плодност и благостање. Норуз данас слави више од 300 милиона људи широм света.
На Тајланду се будистичка Нова година, Сонгкран, слави од 13. до 15. априла. То је тродневни фестивал воде, током кога се људи међусобно поливају водом као симболом прочишћења и среће. Сонгкран је данас једна од најживописнијих прослава на свету, која привлачи милионе туриста.
Индија, као земља изузетне културне разноликости, има више Нових година. Иако многи обележавају 1. јануар, бројни верски празници означавају почетак новог циклуса. Један од најпознатијих је Дивали, фестивал светлости који се одржава у јесен и симболизује победу светлости над тамом.
У Етиопији се Нова година, позната као Енкутаташ, слави 11. или 12. септембра, у зависности од тога да ли је преступна година. Празник означава крај кишне сезоне и почетак пролећа. Дан почиње верским обредима, након чега следи породични ручак. Посебан обичај је дељење хлеба, што симболизује јединство породице. Деца и младе девојке носе жуте цветове и певају новогодишње песме, чиме се истиче радост због новог почетка.
Бербери, староседелачки народ северне Африке, у Мароку и Алжиру обележавају традиционалну Нову годину средином јануара. Овај празник има дубоко културно значење и представља симбол плодности и благостања. За празничну трпезу припрема се кускус са месом, а обилне порције сматрају се знаком добре године која долази. Прослава је породична и има за циљ очување берберског идентитета.
На Мадагаскару се Нова година слави у марту, на дан првог младог месеца у години. Празник траје два дана и везан је за крај кишне сезоне и почетак жетве. Људи се облаче свечано, певају песме и дарују једни друге. Посебно место заузима традиционално јело од меса и поврћа, које се дели у кругу породице и пријатеља.
На Новом Зеланду, домородачки народ Маори слави Нову годину звану Матарики, која почиње када се на небу појави истоимено звездано јато (Плејаде), најчешће у јуну или јулу. Ово је релативно „нова“ државна пракса – тек од 2022. године Матарики је званични државни празник, што показује како се традиционалне Нове године поново враћају у савремени живот.
Јулијанска Нова година, у народу позната и као српска, стара или православна Нова година, обележава се у ноћи између 13. и 14. јануара по грегоријанском календару. Тог дана је, према јулијанском календару, 1. јануар, што и представља разлог двоструког дочека Нове године у Србији и другим православним земљама.
Иако није званичан државни празник, јулијанска Нова година се широко обележава у Србији, Босни и Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори, Северној Македонији, као и у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији и Молдавији. Традиција њеног обележавања постоји и у појединим деловима Швајцарске и Шкотске.
Према проценама антрополога, више од 60 одсто светске популације 1. јануар не доживљава као „праву“ Нову годину, већ као административни датум. За њих је прави почетак године везан за Месец, Сунце, природу или веру.
Ипак, без обзира на датум, календар или начин обележавања, суштина је иста, жеља да Нова година донесе боље дане, здравље, мир и наду. Управо у томе лежи универзална вредност Нове године.
Жаклина Богдановић
Извор: снновинеплус