Празник Дан државности Србије слави се три дана, 15. 16 и 17. фебруара, у знак сећања на два значајна историјска датума, а поклапа се и са верским празником Сретење Господње.
У Орашцу ће, поред председника Владе Ђура Мацута, на државној свечаности бити присутни и председник Владе Републике Српске Саво Минић и председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.
Управо на овај дан 1804. године, српски устаници су на Збору у Орашцу донели одлуку да покрену Први српски устанак са Карађорђем на челу.
Први српски устанак је био устанак Срба у Београдском пашалуку и околних шест нахија против Турака, а отпочео је као побуна против дахија. Овај догађај претходио је Другом српском устанку 1815, који је довео до стварања Кнежевине Србије.
Истог тога дана, 1835. године у Крагујевцу је донет први устав Србије, један од најдемократскијих и најлибералнијих устава тог доба – Сретењски устав.
Сретењски устав је први устав у историји Србије, али и на простору бивше Југославије. Иако је Србија у то доба у много чему доста каскала за европским земљама, нарочито јер није имала самосталност, а језик и култура њеног народа су били под турским и аустријским утицајем, ипак ово је био један од модернијих, демократскијих и либералнијих устава свог доба.
Укинут је под притисцима Турске, Русије и Аустрије 17. марта 1835. године, само месец дана од доношења, а његов творац Димитрије Давидовић је истеран из службе.
Осим што је први, овај устав има велики значај и зато што су у њему изражене највеће потребе српског друштва: национална еманципација, разбијање феудалних установа и аутократске владавине. Устав је рађен по узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. и белгијски устав од 1831. године.
На Сретење се прослављао Дан државности Србије управо од скупштине на којој је донет Сретењски устав 1835. до оснивања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут.