Шапоњина књига освојила је 21 глас чланова Великог жирија и убедљиво се издвојила у овогодишњем избору. На друго место пласирао се роман „Карота“ Дарка Тушевљаковића, док су трећу позицију поделиле књиге „Сушт“ Риста Василевског, „Кротко“ БојанаВасића, „Фрау Бета“ Лауре Барне и „Таман посла“ Драгана Марковића, са пошест гласова.
Уз присуство добитника, исход гласања за „Мешу“данас је у Вуковој задужбини саопштио Драган Богутовић, дугогодишњи новинар и уредник културне рубрике „Вечерњих новости“, који је заједно са Огњеном Лакићевићем пре 38 година основао награду.
– Награда „Меша Селимовић“ постала је незаобилазна вредносна кота нашег књижевног живота и велика је моја срећа што се налазим у низу лауреата – рекао је Шапоња. – Двадесетак година био сам члан Великог жирија и морам да признам да ми је у почетку начин избора деловао бесмислено због великог броја људи који одлучују. Међутим, с временом се показало да управо тај принцип даје тежину награди. „Меша“ је, на неки начин, глас народа, оног просвећеног који чита. Показало се много пута да књига која добије „Мешу“ заиста јесте најбоља у тој години.
Шапоња је истакао да име награде носи посебну тежину:
– Мехмеда Мешу Селимовића сам од првог читања препознавао као чаробног писаца велике туге и велике суздржане среће. Неухватљив за обично, отварао је својим читаоцима врата за која ни слутили нису да постоје. Оставио је незаобилазан траг у моме читалачком искуству, јер после „Тврђаве“ и после „Дервиша“ тешко је било бити исти.
Селимовић је, по Шапоњиним речима, заувек отворио врата кроз која наше душе провирују у овај мрачни, материјални свет.
– Научио нас је у младим годинама да треба да се спремамо за зверињак људски у који ћемо ступити. Нисмо веровали да је тако, све је код њега могло да изгледа као егзотика давних времена, али иза те маске упорно је куцало срце садашњости која је, као и у сваком великом уметничком делу, фиксирана у скали смисла на оној тачки на којој пише заувек. Понели смо ту његову рану као своју. Научио нас је како да превазиђемо бол, водио нас кроз неочекиване лавиринте којима се креће људска душа. Учио нас је оданости српском језику и Вуку. Подигао референце тог језика, јер након његовог дела слободно можемо тврдити да овако озбиљне слике постоје у озбиљном језику. Мени је као писцу, дакле не као читаоцу, открио један ниво језичке пажње без које ни моје песме не би биле сасвим овакве каквим их данас читате. То беше свест да поезија, каква год била, па и она о последњим стварима материјалног света, и првима душе, мора да јасно и убедљиво разговара са својим читаоцем, а то мора да буде живи саговорник. И то баш онај који разбуђује читаоца. Који је живљи од њега. Морамо се разумети кроз емоцију, кроз бол, кроз тугу. То су врата која упорно отварам – закључио је Шапоња.
Овога пута у избору за „Мешу“ учествовало је 50 књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара.
– Сваки критичар издвојио је по пет књига савремених домаћих аутора, објављених у прошлој години, уз кратка образложења – рекао је Богутовић.
Гласање се, по устаљеним правилима, одвијало у више фаза: након што сви чланови жирија доставе своје изборе, гласови се свакодневно објављују на страницама „Вечерњих новости“, а до коначног исхода долази се сабирањем гласова.
– Оваква правила на минимум своде могућност „штимовања“ резултата. Тако се још једном показало да је начин жирирања за „Мешу“ јединствен по броју учесника, не само у региону, већ и шире, и да представља својеврстан демократски културни ритуал – додао је Богутовић.