Полагањем венаца на споменик интернирцима, представници локалне самоуправе, борачких удружења и Друштва српско-норвешког пријатељства обележили су годишњицу страдања суграђана који су 1942. године депортовани у нацистичке логоре у Норвешкој. На Ђурђевдан пре више од осам деценија, немачки фашисти су пут скандинавског севера присилно послали 46 Кикинђана. Они су били део групе од 4.500 Југословена распоређених у 36 логора смрти, а највећи број наших суграђана био је заточен у злогласном логору Бејсфорд, надомак града Нарвика. Заменица градоначелника, Биљана Кикић, нагласила је да се оваквим скуповима не одаје само пошта мртвима, већ се учвршћују темељи за будућност.
‘’У овим бурним временима и глобалним превирањима, наша је морална и људска обавеза да неуморно негујемо културу сећања. Животи наших суграђана, који су остали на далеком северу, уткани су у слободу коју данас уживамо. Њихова жртва није била узалудна, oна је постала мост пријатељства између српског и норвешког народа, који већ деценијама негујемо са Нарвиком. Не заборављајући прошлост, ми заправо чувамо образ нашег града и учимо нове генерације правим вредностима“, поручила је Кикић.
Секретар кикиндског Друштва српско-норвешког пријатељства, Тибор Фиреди, подсетио је на сурову судбину затвореника, истакавши да су имена на споменику вечни доказ храбрости и спремности на највећу жртву за слободу:
“Старији и болесни су стрељани већ средином јула 1942. године, док су остали пребачени у друге логоре, изложени принудном раду, глади и незамисливој тортури“, рекао је Фиреди.
Од 46 интернираних Кикинђана, пакао норвешких логора преживело је само њих седморо: Ника Бањин, Славко Вукић, Чеда Ђомпарин, Стеван Михаилов, Стеван Сивчев, Јоца Станић и Жарко Стојков. Веза између два народа формализована је првом Декларацијом о пријатељству између Нарвика и Кикинде 1966. године, која је обновљена на педесету годишњицу потписивања.
Извор: Град Кикинда