У Дому културе Х13 у Будимпешти, одржано је друго по реду књижевно вече „Мостови од тинте”, овога пута на тему кафане и славља, окупивши петнаестак српских песника и прозаиста из Мађарске.
Претходна тема била је град, и том приликом су, као и сада, песници и прозаисти читали своја остварења. Међути, овога пута је изазов био већи, тим пре што кафански живот и није свима близак, па су аутори морали мало да се помуче и загребу „испод површине“, како би допрли до боемског живота и свега онога што чини кафану.
После уводних речи Јоване Вечић, Мирка Митра Kркељића и Зорице Јурковић Ембер, микрофон је преузела Андреа Шупут Марковић, и професионално понела улогу модератора. На себи својствен, шармантан начин, најављивала је најпре песнике, који су потом читали публици ауторске песме.
Неки су у опусу свог стваралаштва већ имали спремне песме које одговарају тематици, а неки су за то вече написали по неку песму, неки стих. Неко шаљиво, неко ноншалантно, а неко веселу здравицу каква доликује весељу и кафани. Неки песници су очарали публику нежношћу и топлином, док су други својом снагом и одлучношћу оставили трага. Било је ту и оних чији су стихови подсећали на боемски живот и славље, док су други говорили о дубокој интроспекцији и свакодневним емоцијама. Све заједно, ови уметници су донели спој боема, страсти и размишљања, стварајући атмосферу која је повела присутне на путовање кроз боемски свет кафане и слављења живота.
. Kултурни центар у 8. кварту и башта на отвореном, били су заиста посебан амбијент за овакво вече. Опуштено, а помало и носталгично. Можда због споја уметничких душа, скупљених из разних крајева, можда због њихових емоција и различитих стихова и виђења ове теме.
У другом, прозном делу, модератор је била Невена Нађ Богићевић, која је о теми кафане у делу „Тиња Kалаз” Петра Милошевића разговарала са Јованом Вечић, као и о томе како је Милошевић доживљавао кафану и да ли му је то било књижевно или животно опредељење. У наставку, модераторка је изнела своју рефлексију на прочитани роман Драгомира Дујмова „Под сенком будимског Герзелеза” о томе како код Дујмова кафана окупља учене и интересантне људе са различитим животним искуствима, што доводи до закључка да кафана није само простор забаве, већ има и културни моменат.
Kњижевник Драган Јаковљевић је прочитао једну од ретких својих сатиричних прича „Била једном земља Грација”, о размирицама и тврдоглавости људи, различитом углу гледања и различитим ставовима, због којих понекада и ратови избијају.
Kако кажу модераторке, у нашој култури, кафана није само место за пиће и весеље. Она је простор за дубоке разговоре, песму, сећања и исповести, али и за љубав, растанке и пријатељство. Ту се сусрећу различите судбине и људи, а из тих интеракција често ничу најлепше приче, стихови и песме. Фешта и славље носе у себи дух заједништва, породичних вредности и музике, а емоције које се стварају остају живе дуго након што се светла угасе.
У току вечери, специјални гост је био и познати глумац Марк Ембер, који је прочитао песму и запевао у друштву Мирка Митра Kркељића, који је након тога уз пратњу оркестра Растка Гергева, наставио са песмом и кад су се светла на позорници за писану реч, угасила.
Још дуго после тога, учесници и гости су певали и играли уз добро познате хитове из неких ранијих времена и сви су пожелели да се овакве вечери дешавају мало чешће.
Реализацију ове вечери подржали су Културни центар „Српски венац”, Удружење „Зора”, Српска самоуправа у Будимпешти и Српска самоуправа у Јожефварошу.
Д. М.
FOTO: ВЛАДИМИР МАРКОВИЋ
Извор: снновинеплус