Бал у Елемиру 2026.
Саопштење жирија
Жири награде „Стеван Сремац – Бал у Елемиру”, који су чинили Угљеша Шајтинац (председник), Јелена Блануша и Срђан В. Тешин, донео је једногласну одлуку да ПРВУ награду додели Александри Јовичић Ђиновић из Лешка за причу „Рођендан”. ДРУГА награда припала је Дејану Огњановићу из Нишке Бање за причу „Промоција”, док је ТРЕЋУ награду освојила Јадранка Миленковић из Ниша за причу „Књижевни живот”.
Прича „Рођендан” Александре Јовичић Ђиновић описује једнодневну, рођенданску епопеју, која на (ауто)ироничан начин приказује „ужасе свакодневице” једне четрдесетогодишње жене. Главна јунакиња Сташа, не нарочито успешна песникиња, која хлеб зарађује радећи на безвезном државном послу, растрзана између сопствених и туђих изневерених очекивања, такорећи, „на ногама”, сабира резултате остварености и промашености животних циљева. Да ли је овако замишљала своје четрдесете? Свакако не. Њена рођенданска жеља је да „окрене нови лист”, да од сутра почне с темељним животним променама. У епилогу приче, Сташа током построђенданског јутра, док се умива и посматра боре на лицу, равнодушно прихвата чињеницу да је једина промена која ју је задесила та да има четрдесет година и један дан. Наставиће да се обмањује, као трагични лик из турских серија, да ће јој можда идући рођендан донети жељене промене, или ће то бити неки наредни рођендан. И тако у недоглед, као у „Дану мрмота”.
Сатирична прича „Промоција” Дејана Огњановића врло пластично, уз много упечатљивих детаља, кроз лик једног писца и кроз његово путешествије, даје веран приказ суморног стања на домаћој књижевној сцени. Главни јунак, добитник треће награде за причу, одлази у неименовани војвођански град да одржи промоцију, на којој сусреће типизиране ликове Домаћина, Критичарске Величине и Локалног Песника. Описујући неочекиване згоде, гарниране сновидним маштаријама, аутор смешта главног јунака у препознатљив миље медиокритетства, провинцијализма и лицемерства локалне, било које, књижевне сцене. Чак и када у прози Локалног Песника открије онај зачудни амалгам талента и ексклузивности, главни јунак схвата да ништа није важно и да ништа нема вредност на затрованој књижевној сцени, којој нема помоћи, јер је одавно умрла само јој то још увек нико није саопштио.
Слично причама Александре Јовичић Ђиновић и Дејана Огњановића, и у причи „Књижевни живот” Јадранке Миленковић главни протагониста је књижевник, односно – књижевница Ева, коју раздире дилема: Чему уопште служи писање? Да ли Ева верује у своје писање? Одговор је једноставан: Ева верује да постоји Читалац, особа која њеном писању даје смисао. Читалац, са великим Ч, који је нераскидиво повезан с Писцем, с великим П. И као да је испричала мастан виц, Ева је овим закључком успела да саму себе гане и засмеје до суза. Некоме ко посао писца посматра са стране, искоса, књижевно предузеће мора да делује смешно. Писац пише за тог једног Читаоца и због тог једног Читаоца. Крај вица.
Жири посебно похваљује радове Лејле Реџић и Јасмине Малешевић.
Угљеша Шајтинац, председник жирија
Јелена Блануша, чланица жирија
Срђан В. Тешин, члан жирија
У Елемиру, 19. јуна 2026.
Извор: Град Зрењанин