Tekst Hadar Galron režira Katja Pegan, gošća iz Kopra. U predstavi igraju: Silvija Križan, Emina Elor, Zia Figura, Judit Laslo, Livija Banka, Blanka Deneš i Gabriela Crnković. “Mikve” govori o položaju udatih žena u jevrejskoj zajednici. Komad je nakon praizvedbe naišao na različite reakcije, od odobravanja, do negodovanja u ortodoksnijim krugovima. Mikve je, inače, mesto ritualnog kupanja/pročišćenja na kojem se žene sreću I govore o svojim tajnama… Kostimograf će biti Tatjana Radišić, kompozitor Mirko Vuksanović a scenograf Voranc Kumar. Premijera se planira za 24. maj.
Rediteljka Katja Pegan direktorka je Gledališča Koper sa kojim Novosadsko pozorište, na različite načine, sarađuje već izvesno vreme, zapravo, otkako je pre nekoliko godina oko 150 koparskih zaljubljenika u pozorište u Ujvideki Szinhazu gledalo “Operu ultimu”. Rezultat te saradnje su razmene predstava: koparski “Alan Ford” i “Čelične magnolije” gostovali su pred prepunim gledalištem Novosadskog pozorišta a naši „Crni”, „Neoplanta” i „Piaf marš” igrani su sa uspehom u Kopru, na njihovom Letnjem festivalu. Nastavak saradnje ova dva teatra biće kroz projekat “Lepeza”, predstavu koju će po Karlu Goldoniju režirati Jaka Ivanc. Koparska premijera biće na njihovom Letnjem festivalu a novosadska u novembru, kao uvod u ovogodišnji festival Sinerdži.
Rediteljka Katja Pegan: „To je komad o ženama koje svoj strah drže duboko sakriven u ćutanju, strah koji pobeđuju kroz solidarnost i istinu, kad progovore o njemu. To je trenutak kada se oslobađaju i osećaja krivice koji ih izjeda, trenutak kojim, ujedno, najbolje pomažu i svojoj deci. „Mikve“ će biti predstava o ženama koje vole. Ponekad i previše.“, kaže Pegan i dodaje: „Oduševljena sam radom sa glumicama Novosadskog pozorišta. Neverovatno talentovane, osećaju sve nijanse teksta, jako brzo oživljavaju likove, brzo su ih zavolele a njihov ozbiljan talenat potvđuje činjenica to da su već sada postali ozbiljni advokati svojih junakinja. Pitala sam se u jednom momentu, da li je to meni uprava „podmetnula“ elitnu glumačku jedinicu Ujvideki Szinhaza.“
Glumica Silvija Križan: „Zaista, u mikvu ništa ne može da ostane tajna, ali, bez obzira na to, mi moramo da poštujemo privatnost svake žene koja ovde ulazi. Ako nisi spremna na to, ne možeš da ostaneš ovde.“ Slično je ispovedanju u mojoj veri. Samo što se ovde ne radi o sveštenicima – u ovom slučaju sveštenicama – nego o ženama nadziračima ritualnog kupanja. One na svojoj duši nose tajne. I tuđe, i svoje… Moja Šošana pokušava da ne pravi moralnu dilemu o tome šta čuje i vidi. Pokrije oči, uši i usta. Primorava sve da se striktno drži verskih zakona, ritualnog, spoljašnjih svojstava i ućutkuje očajne krike duše. Ovo je predivan tekst. Kako će to funcionisati na sceni – još uvek ne znam. Ali čitajuci – to je istinsko pročišćenje.“
Šta je mikve? Mikve (hebr. Mikweh, מִקְוֶה ili מקווה — slova su napisana obrnuto, tj. kao u ogledalu), hebrejska reč koja znači „bazen” ili „zborište” vode. U jaudaizmu to je obredno kupatilo u kome se nalazi bazen napunjen propisanom količinom vode čija je funkcija ritualno potapanje – ritualno pranje. Voda u mikvama mora biti „živa“. Mikve sa svojom živom i čistom vodom simbolišu početak sveta – voda je prethodila stvaranju kopna. Prirodne mikve predstavljaju vode dubljeg potoka, reke, jezera li mora. Prilikom naseljavanja jevrejske zajednice, mikve su jedan od prvih objekata koji se gradi, jer nema religioznog života bez njih. Imaju prioritet nad izgradnjom sinagoge. Po jevrejskim propisima, zajednica koja nema sopstvene mikve – nema ni status zajednice. Mikve koriste žene posle menstrualnog ciklusa kao i posle porođaja. Mikve prvi put koriste neveste pre venčanja. Mikve koriste i muškarci pre venčanja, šabata, praznika… Mikve se koriste i za „očišćenje“ posuđa pre prve upotrebe… Pre ulaska u mikve skida se odeća, nakit, šminka, lak za nokte, tj. svako strano telo koje nije deo osobe koja koristi mikve, peru se zubi, kupa se, pere i češlja kosa. Potapanje u mikve je sastavni deo rituala kada neko prelazi u jevrejstvo, čak se smatra presudnim u tom procesu. Posle uranjanja u mikve osoba koja prelazi u judaizam smatra se Jevrejinom. Smatra se da je hrišćanski običaj krštenja – potapanja u vodu, potekao od ovog jevrejskog rituala.