Opereativnost, sloga i svest o opštem dobru tridesetoavgustovaca zaključno sa fijaskom najnovijih pregovora o vladi, vode ka zaključku da se Milu Đukanoviću, ako ga posluži zdravlje, smeši još tridesetak godina na vlasti u Crnoj Gori čime će natkriliti Gadafija i druga Tita, ući u trku sa Lukašenkom… jedino će nedostižna ostati nedavno preminula kraljica Elizabeta. Nedoraslost mnogih aktera koji su 2020. godine na talasu narodnog otpora svakvrsnoj društvenoj patologiji, a na prvom mestu skandaloznog Zakona o slobodi veroispovesti, dovela je do toga da se blok oko DPS-a homogenizuje, zbija redove i jača dočim druga strana nije kadra da ostvari minimum konsenzusa i zajedničkih interesa. Na primer, zar DCG nije mogla da ostane iskrena u stavu da se odriče najvažnijih funkcija i da dobije ministre spoljnih poslova, odbrane, kapitalnih investicija… i na sledećim izborima ostvari najbolji rezultat do sada? Rascepkanost, razjedinjenost, osvetoljubivost i zlopamćenje urušiće rejting svim oponentima DPS-a, ali što je mnogo važnije zatomiće nadu slobodarski nastrojenim građanima Crne Gore da je moguće bolje, pravednije, bogatije i demokratsko društvo! Stara istina veli da svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje a isto važi i za opoziciju. Deluje neverovatno da samo dve godine nakon poraza DPS-a na parlamentarnim izborima, ista partija kreće u veliki opravak i da je kao što Đukanović precizno reče nikad bliža formiranju nove vlade dok se istovremeno protivnička strana davi u surevnjivosti, kapricioznosti i političkom laktanju u kome gube manje – više svi a dobija DPS!